среда, 31. август 2016.

Slobodan Ivkov: BEOGRADSKA MUMIJA



FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA/ Beletristika_domaća

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke


BEOGRADSKA MUMIJA

Branko Miloradović: "Beogradska mumija", "Pčelica", Čačak, 2015.
ISBN: 978-86-6089-528-0

Slobodan Ivkov

Zanimljivo, ali u razgovorima sa kolegama sličnih interesovanja stekao sam utisak da relativno mali broj onih koje bi to moglo da interesuje zna da se, već i sama po sebi čudesna "Egipatska knjiga mrtvih", a sasvim je moguće i njena najpotpunija verzija sačuvana iz vremena drevnog Egipta, skoro vek i po nalazi u Beogradu, u Narodnom muzeju, koji, naravno, i mimo ovoga nije redovno i potpuno otvoren već oko decenije. A trajaće to stanje još ko zna koliko godina, sve pod činovničko-kustoskim izgovorom nekakvog "renoviranja"... Te, tek sada se utvrdilo da je arhitektonski plan po kojem se tobože nešto radilo (a nije!) ne valja, te nema se para, te svetska kriza, nedostatak kadrova...
Ni ovde opet, ko zna koji put toliko očigledno ispoljene manifestacije srpske lenjosti, aljkavosti, loše organizacije, maestralnih izgovora za nerad, "prodavanja magle", nemarnosti, tuposti, blentavosti, i nesposobnosti da se svetu predstavi ono najvrednije što posedujemo, odnosno zbir tih ovdašnjih oduvek poslovično prisutnih osobina zbog kojih nas drugi preziru, nepopravljivih karakteristika koje svako malo neizostavno ponovo dokazuju našu generalnu nacionalnu nezrelost, te bez greške uvek, već vekovima iznedre nedorasle lidere i priprostu elitu, nekakav polusvet, osobe koje ko zna kako stižu na ključna rukovodeća mesta; ipak sve to nije sasvim razumljiv izgovor za to da još 1888. godine kupljena u Egiptu, transportovana i iste godine Muzeju poklonjena mumija – a poklonio ju je srpski patriota, Banaćanin Pavle Riđički - do danas nije sasvim otvorena i ispitana.
Jedno vreme ta mumija sveštenika Nermina jeste bila izložena, ali savijeni svitak tajanstvenog papirusa ispod ruke, sa rendgenom utvrđenim pomenutim sadržajem - nije razmotan i pročitan.
No, zato je inteligentni pisac Branko Miloradović (Vladimirci, 1976), uz podršku izdavača koji je, kao i on sam, dalekovido spoznao literarni potencijal ove sumanute situacije, napisao tinejdžerski roman (u stvari, malo dužu priču, uz 14 ilustracija) u kojem povezuje savremenog dečaka Ognjena i Nermina, uz pomoć čijeg duha se kroz vreme upućuje u Stari Egipat, da ga upozori na opasnost. Gotovo svi ikonografski elementi ove vrste savremene tinejdžerske književnosti su prisutni: i dramaturški (duh koji izlazi iz mumije, astronomsko-mitološki oličen kroz zvezdanu vremensku kapiju u Egipćanima drago sazvežđe Oriona...) i socijalni (otac i majka dečaka se razvode, pa potom mire), a postoje i kompjuteri, mobilni telefoni..
Pisac, koga od ranije znamo po romanima "Arijadnina nit", "Iris" i "Klovn", kao i drami "Altea", potrudio se da prouči i stvarni život u prošlosti, u koji je poslao Ognjena-Ogija, dao mu čak jedan dan da se malo tamo i poigra sa ondašnjim vršnjacima, sa kojima je razmenio iskustva onovremenih i današnjih dečjih igara, a sve je završio hepiendom.
Višestruko važno izdanje, iako je pojednostavljeno pisano za mlađi uzrast, pri čemu bi i ilustracije uz tekst mogle da budu kvalitetnije. S druge strane, ako imamo u vidu mnoge, prema sličnoj čitalačkoj publici orijentisane, ovde prevođene inostrane naslove (pa i kod istog izdavača!), "Beogradska mumija" je, u pogledu vizuelizovanja, sasvim u njihovoj ravni. A i naslovna strana je veoma solidna!
Štaviše, podsetimo li se nekih izvikanih, tobože najvećih svetskih hitova novije tinejdžerske književnosti, a objavljenih kod naših drugih izdavača (na primer, "Džordžovog tajnog ključa svemira" Lusi i Stivena Hokinga), Miloradovićev naslov bi i po pripovedačkom dostignuću, samo da je struktura bar malo razrađenija i da je, u svakom slučaju, po obimu ambicioznije zamišljen - takođe mogao da se meri sa njima.
I objašnjenje manje poznatih reči na kraju je kao rešenje sjajno!
Rečju, uvek treba pozdraviti i podržati ovakva, originalno osmišljena dela, posebno kada su inspirisana domaćim okruženjem. Isto tako, valja istaći i izdavača koji je važnost autorove ideje razumeo, te knjigu u štampariji i knjigoveznici odlično tehnički realizovao. 

Slobodan Ivkov

Нема коментара:

Постави коментар