Slobodan Ivkov: Knjiga o Jovu

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Religiozna fantastika

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

Knjiga o Jovu

Geza Šetet: „Knjiga o Jovu“, izdavač „Forma B“, Beograd, 2019.

ISBN: 978-86-86507-70-9

Slobodan Ivkov

Prema statističkim podacima, trenutno će između 80 i 90 odsto stanovnika Srbije, ako već i nisu neposredno čitali Bibliju, veoma lako razumeti dileme i muke kroz koje je, voljom hirovitog, sumnjičavog i paranoičnog Boga, prolazio nesrećni mučenik, čovek Jov u ovoj stripovanoj verziji iz Starog Zaveta, dok preostalih 10 do 20 odsto bogatih srpskih  "dobitnika tranzicije" živi u varljivoj  konformističkoj zabludi da jesu, i da će zauvek ostati pošteđeni Jovovih muka.

Podsetimo se samo ukratko priče!

U zemlji Uzu (možete je zvati i Srbija, Stradija ili od volje ti, dragi čitaoče), živeo je pravednik Jov. Poštovao je Boga, klonio se zla, ni sa kim se nije svađao, živeo dobro, bio darežljiv, druželjubiv, oformio uspešnu porodicu, pošteno zaradio svoje imanje i državi uredno plaćao svoje račune i poreze.

Jednog dana sinovi božji dođoše pred Boga, a sa njima stiže i Satana. Začudo, iako svemoguć i sveznajuć, Bog ga ne prepozna (Sic! Contradictio in adiecto - ali to sada nije toliko važno). Satana veoma lako nahuška Boga, koji prema Šetetovom prikazu eonima sedi na prestolu i možda mu je pomalo i dosadno, da sve oduzme dobrom Jovu, da ga satre bolestima i smrću, što porodice - što stoke, sve to, tobože, da isproba odanost čestitog čoveka.

Lakoverni, sujetni i povodljivi Bog veli Satani: „Evo, predajem ti sve što Jov ima!“, vala da ga stavimo na muke, nego šta! Đavo jedva dočekao, pobi Jovu sve najbliže, decu i stoku, oduze mu imanje, posao i novac (treba li isticati i da su se od poštenjačine odmah i vaskoliki prijatelji spontano distancirali, te ga na daleko zaobilazili?!), na Jova baci čireve, rakove, zubobolje i pusti ga da se bez para muči i valja u blatu, te da neprestano razmišlja o razlozima nepravde, surove Božje volje i svrhe svog života. Da skratimo, biblijski epilog je "producentski", ali hepiend ne deluje ubedljivo, već veoma nategnuto iskonstruisan.

Bilo kome ko se bavio "aktivnim" spisateljstvom, pa i dugogodišnjom "pasivnom" konzumacijom, čitalaštvom iole slojevitije literature, bez obzira da li je onaj prvi pisac antičkih ili novovekovnih filozofskih rasprava u dijaloškoj formi, drugi gledalac pozorišnih komada, a treći čitalac, recimo, Danteove „Božanstvene komedije" biće očigledno da je tekst Knjige o Jovu uobličavalo više pripovedača, verovatno i kroz čitave vekove. Svako od njih je ugrađivao svoj stav, od toga da je sve oko naših života besmisleno i prah, pa do ubeđenosti o ovakvoj ili onakvoj postsmrtnoj kompenzaciji za ovozemaljske patnje. Tek proučivši od reči do reči Knjigu o Jovu i stavove onih prvih, možemo da spoznamo koliko duboko sežu koreni tzv. "grobljanske poezije" (recimo, „Groba" Tomasa Blera, videti na:

http://fantastikologija.blogspot.rs/2016/08/slobodan-ivkov-robert-bler-grob.html )

Sve to oko dileme: ima razloga (sve je to za dobrobit Jova, samo naši nedorasli umovi to ne mogu da sagledaju) - nema razloga (baš briga neki "viši entitet" za muke običnog zemaljskog raba), saznajemo kroz razgovor Jova i tri prijatelja koja su mu se ipak vratila, možda da pokušaju da proniknu u razloge ovakvog "jovovskog sindroma" preokreta i sunovrata, a možda i da nešto nauče na tuđem iskustvu, jer, ako su odista bili premudri, dobro znaju da se pametan uči na tuđoj nevolji i iskustvu, a onaj drugi - na svom.

Ne propuštam priliku da uvek skrenem pažnju javnosti na neko stripovano religiozno, pa i biblijsko štivo, što smo činili, na primer, i u Blicu br. 3995, kada je u Srbiji, ujedno i kao do tada najobimnije jednotomno štampano stripsko izdanje ikada nastalo na srpskom (800 strana, "Soterija", Beograd, 2007.) prevedena navodno kompletna "Biblija u stripu" scenariste Ive Hot i crtača Andre Leblanka. Stvarno kompletna? Ne!

Prvo, u nesumnjivo dragocenoj „Bibliji u stripu" preskočena su mnoga "nezgodna" poglavlja, skaske, epizode i priče,  pa i ovaj Jovov "vruć krompir", prepun dilema, promišljanja, kolebanja, sumnji i različitih stavova o smislu ovakvog života, masu misli koje bi podstakle mnoga neprijatna pitanja na koja sveštenici nerado i izokola odgovaraju, i, drugo, tekstovi su prepričavani.

Geza Šetet, koji je 1953. rođen u Kikindi, a od 1980. živi u Tavankutu, DOSLOVNO je, od reči do reči, prepisao tekst „Priče o Jovu"  iz „Svetog pisma" (smeštenu ne slučajno između „Knjige o Jestiri" i „Psalma"), baveći se Jovom i od ranije, kao pripadnik adventističke crkve. Potom ga je stripovao na 122 stranice (ne samo ilustrovao!), te tekst upisao i latinicom i ćirilicom za dva odvojena izdanja! Što se crtačke izvedbe tiče, može da se konstatuje kako je neverovatno napredovao od kada smo videli njegove poslednje stripove, ali i da mu je nedostajao urednik-producent, koji bi kanalisao njegovu eksploziju energije i očigledno od nekud "od gore" stigli, ako ne "poziv", a ono "podsticaj" ili, diplomatski rečeno "ohrabrenje" za ovako monumentalan projekat, zatim mu tu i tamo sugerisao neka drugačija kompoziciona rešenja i, najvažnije, rekao mu kada je vreme da se zaustavi i više ne opterećuje crtež.

Aksiologiju na stranu: vidljiva je ogromna pasija, rad i trud!

Ne treba tu sada tražiti mane!

Nema nikakve sumnje da je Šetet u delo krajnje iskreno uneo i svoja stradanja ili bar iskustva!

Šta? Koja konkretna?

To samo on zna, a mi po njihovim mračnim odsjajima iz prikazanih likova i epizoda možemo samo da naslućujemo, i da saučestvujemo!

U ponekom liku sigurno možemo da se i prepoznamo, ako bolje zagledamo, toliko ih ima...

Odlične tekstove o biografiji Geze Šeteta („Umetnik stripa i duha") i radu na „Knjizi o Jovu" („Kada se nad nama Nebo zatvori: Knjiga o Jovu Geze Šeteta"), napisao je Zoran Stefanović, sačinivši uz sve i temeljnu stripografiju ovog značajnog srpskog umetnika, mađarskog porekla.

Ovakav pristup stripovanju obimnih delova Biblije, kao što je Gezin, nismo videli ni u svetskim okvirima!

Nije ovo ni prva njegova stripovana knjiga religiozne provenijencije. Izdavač „Preporod" iz Beograda mu je 2015. godine, u punom koloru i na velikom formatu (visina: 29 cm; širina: 20,5 cm) na 232 stranice objavio „Isus, reč Božja".

Usput, da se ovom prilikom podsetimo jedne minijature iz stripa „Hogar Strašni", one kada mu sve pođe naopako u životu. Kućica mu izgori, brod u oluji strada, posada ga napusti (uprkos svemu - ne i žena; shvatili vi to kao njegov plus ili minus u tom stradalništvu i opštoj pogibelji!) i... da ne nabrajamo više. Hogar se nekako izvuče na jednu oštru (a i kakva bi drugačija u takvoj situaciji mogla da bude?!) hrid, digne ruke prema nebu i zavapi: „Zašto ja?“.

Iako Hogar nije baš poznat kao čvrst i stamen u veri (nijednoj!), nismo ga videli ni da polaže žrtve paljenice, a i oko sveštenika Olafa koji, kao i sve Normane, pokušava da ga privede krstu, vrda amo-tamo, iz oblaka, s nebeskih visina, stiže glas od nekog, verovatno od nordijskih mnogobrojnih božanstava, neprikazano kojeg, pa našem vikingu odgovara: „A zašto da ne?!“.

Uzeo sam taj motiv za plakat jedne od tribina koje su održane u Domu omladine Beograda i sada ga prilažem. Tema za najdublje razmišljanje o možda najvažnijem pitanju koje možemo da postavimo!

Slobodan Ivkov