Žika Bogdanović: "Um i zaum", Ateneum/Realisaction,
Beograd, 2010.
Svoje ogromno životno
i prebogato radno iskustvo u različitim oblastima kulture autor (Beograd,
1932), jedan od dobitnika priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u
2010. godini (tzv. „nacionalna penzija“), nam je
sada predočio i u obliku obimne knjige veoma zanimljivog autobiografskog
sadržaja, sa podnaslovom „Jedan život u svim pravcima“.
Nesvakidašnje delo
nije ni samo memoarska literatura, iako se tu nesporno nalaze i detaljni faktografski
podaci o piscu i njegove reminiscencije na intelektualno sazrevanje, na likove
i postupke savremenika, na detinjstvo, mladost i tok sopstvenog života. Ono
nije ni samo suvoparni, statični profesionalni sažetak višedecenijskih
aktivnosti, tokom kojih je bio dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke
(1981-1991), urednik rubrike kulture u nedeljniku NIN (1970-1976), utemeljitelj
srpske teorije stripa (što preko časopisa „Pegaz“, što NIN-a,
što dnevnih listova „Politika“ i „Večernje
novosti“...), reafirmator preživelih i po svetu
rasutih stripara iz perioda 1934-1945 (Đorđe Lobačev, Sergej Solovjev...),
direktor i glavni urednik Izdavačkog zavoda „Jugoslavija“ (1974-1980),
obnovitelj međuratnog kola omladinske beletristike „Plava ptica“, ali i utemeljitelj
i urednik SF edicije „Kentaur“, filmski
kritičar (dnevni list „Borba“ 1955-1964,
NIN...), te i sam izdavač nekih od prvih privatnih izdanja u SFRJ (edicija „Polaris“ sa Zoranom
Živkovićem), pisac više romana... Posle boravka u SAD 1968/69. nesporno je
postao jedan od pionira koji su hrabro utirali puteve ovdašnjoj recepciji
svakojakih novih sredstava i tokova, kako masovne, tako i elitne komunikacije.
Izdanje se sastoji od
44 već objavljena ili do sada neobjavljena teksta različite sadržine i teme,
sopstvena priloga, ali i nekoliko uvršćenih tuđih, ne samo proznih dela (pesme
Dušana Matića, Matije Bećkovića...), uz više ilustracija, od Dorea, preko
stripara predratnog „Beogradskog kruga“ (kojem je,
uzgred, Bogdanović nadenuo taj naziv post
festum, tek tokom šezdesetih), pa do karikaturiste Solea. Pisano je i u
subjektivnom i u (naglašenom) objektivnom (koliko se to može u ovakvoj prilici)
tonu. O svemu može da se govori, ali ne o nekakvoj homogenoj organizaciji ili
čvrstoj koncepciji knjige. Tematski raspon je zaista fascinantan, od opisa
karaktera konkretnih profesionalnih saradnika, do gašenja institucija koje su
diskretno formirale naše društvo, kakva je, na primer, bila Američka čitaonica.
Recimo da su ovo sasvim originalno osmišljeni memoari sa mutirajućom pozicijom
naratora, možda istovremeni album, hronika, dnevnik, spomenar i hrestomatija.
Knjiga je svojevrsno dragoceno
svedočanstvo o duhu vremena, kao i, kroz eseje, kritička, fenomenološka i
filozofska razmatranja paradigmatičnih povoda iz različitih stvaralačkih
disciplina (film, džez, radio, TV, strip, SF, animacija...), jedno suptilno
predočavanje novopridošlim generacijama nekakvih, sasvim drugačijih od
današnjih, odnosa koji su između aktera na kulturnoj sceni vladali do pre samo
par decenija, kao što je, ujedno, i zaveštanje jednog svestranog, i prema
istoriji odgovornog srpskog intelektualca. U pitanju je i promišljanje naše
epohe i kroz vizuru politike, etike, morala, antropologije, sociologije i
hermeneutike, iz ugla delikatnog posmatrača.
Stara, dobra škola!
Recenzent je Svetlana Velmar Janković.
Slobodan
Ivkov
Нема коментара:
Постави коментар