Darko Tuševljaković, Senka naše želje

Knjige na srpskom, svakojake fantastične i naučnofantastične

Slobodan Ivkov

SENKA NAŠE ŽELJE

Darko Tuševljaković,  "Senka naše želje","Čarobna knjiga", Beograd, 2010.

Senovito

Ljubitelji "ljute" akcione fantastike, kakvi nažalost brojem preovlađuju, i to ne samo u srpskom fandomu, a kakvi su pogotovo često zastupljeni i u, na taj način fanovski baždarenim žirijima različitih specijalizovanih konkursa za F ili NF stvaralaštvo, u selektorskim komisijama koje ga svojim radom i usmeravaju, e takvi sigurno neće biti previše srećni zbog postojanja ovog F romana.

Takvi će verovatno oceniti kako se u njemu, s obzirom na broj stranica, malo toga događa, iako se radnja odvija diljem planete, od aktivnih vulkana na Havajima, pa do pančevačkog rita. A, opet, mora se priznati i da pripovedanje ovog nesumnjivo veštog pisca i jeste malčice sporije i opširnije nego što je potrebno, ali to može da se podvede pod spisateljevo relativno neiskustvo.

No, tim pre je dragocena pojava dela pred nama, prvog romana u koji je pisac očigledno uložio ogroman trud, i dugo ga i pažljivo uobličavao.

Bogme, i od čitaoca se očekuje da se prilično potrudi, da odvoji par dana za pažljivo, i obavezno lagano čitanje, sve kako bi se usporio i natenane uskladio sa ritmom "dosadnog" dela. Zbog potonjeg uživanja, napor će mu se sigurno isplatiti.

Elem, ovo je Tuševljakovićev (Zenica, 1978) intimni povratak u Pančevo, kao u jedan od iznuđenih zavičaja, sa piščevim duboko emotivno, lično ponovo proživljenim detinjstvom, sazrevanjem i pubertetom, sa introspekcijom na granici javne ispovedne terapije koja podrazumeva i čitaocu najotvorenije predočene seksualne frustracije, mladalačke dileme i svakojaka prva iskustva. Daleke, ali slično inspirisane i lično osenčene predloške prepoznajemo i u već komentarisanom F romanu "Prolaz" Biljane Malešević.

Sve to uključuje, kako neke nabrojane i opisane mračne porodične memorabilije (na primer, maketa albatrosa), reinterpretirane samozatajne uspomene vezane za neke sebi najbliže osobe, tako i različito profilisane i osenčene likove, očigledno zasnovane na stvarnim ličnostima, no i aktere ponekad kreirane i prema onima koji su izvan najužeg kruga familije i poznanika. Taj kompleksni fidbek je vanredno elegantno oneobičajen konvencijama F žanra i utkan u tkivo ovog izuzetnog F romana.

Prvog, a, kada to imamo na umu - tako dobrog! S velikim nestrpljenjem se iščekuje drugi.

Tu su lako prepoznatljivi, uverljivo opisani lokalni toponimi na kojima i oko kojih se odvija radnja. Belodano, Pančevo sa okolinom, pogotovo periferija, piscu su u detalje poznati. Iskusnom čitaocu odmah je jasno da ih je autor emotivno duboko doživljavao, proživljavao i zauvek upamtio. Ovo je osobeni memento, ili, ko zna, možda čak i deo dobro prikrivene, simbolične dosadašnje piščeve autobiografije.

Roman ima 34 glave. One nemaju naslove. Glavni lik je Danijel Isakov, sin Milana. Iako se ponekad priče odvijaju uporedo, ne samo na drugim mestima, već i u drugim vremenima (na primer, dalja ili bliža prošlost na Havajima ili u Pančevu), Danijel je najčešće petnaestogodišnjak, školarac u tinejdžerskom životnom dobu. Njegov stric Goran je želeo da postane pilot, pa je još pre njegovog rođenja napustio Pančevo i brata.

Pravi horor ne nastaje samo pojavljivanjem u napuštenoj fabrici svile duha, pre deceniju i po sa pančevačkog keja jedne nestale lokalne prostitutke, već kada Danijel postepeno saznaje zašto je, u stvari, stric, ne samo otišao, već i zašto se nedavno, preko Budimpešte, posle 15 godina, veoma izmenjen - vratio. Povratak će imati tragične posledice, i po Danijela i po njegovu porodicu.

Bez previše preterivanja, možda može da se kaže i da atmosfera potrage za duhom u svilari i unaokolo, pomalo podseća na onu iz romana "Studengrad" Dragana Lakićevića, i na njegovu neuhvatljivu Herminu, a, poizdaljeg, i na blage odsjaje, kroz konvencije horor žanra prelomljene, "Jelene, žene koje nema" Ive Andrića. Na nekim promocijama moglo je da se čuje mišljenje kako tu ima i refleksija proze Reja Bredberija.

Treba istaći da je naslovna stranica veoma dobra, primerena nekim intencijama romana. Kao noseći motiv ima leptiricu, a on se, njenim umnožavanjem, pseudoanimacijom i time "dinamizovanjem", razrađuje i na poslednjoj stranici korice. Bela leptirica je i u romanu, u trenutku kada Ciganka izaziva vizije i uspostavlja vezu sa prošlošću i onostranim, istovremeno i svojevrstan lajt - motiv i omaž vampirskoj leptirici, što onoj Milovana Glišića u literaturi, što onoj iz TV filma "Leptirica" Đorđa Kadijevića iz sedamdesetih, nastalom po motivima Glišićeve proze. Vezano za tipografiju: možda su mogla da budu malo krupnija slova od kojih je uobličeno ime autora, ali i naziva dela, a možda i nisu.

Utisak jedino pomalo kvari formalna, vizuelna strana tabaka. Slog na stranicama neujednačene je veličine, na nekima je krupniji, a na nekima sitniji. Stranice neretko sadrže neujednačen broj redova; čas ih ima 30, čas 32, a ponekad 29 (uporediti, na primer, str. 126 i 222, ili 187 i 214). Ponegde su redovi zbijeniji, a ponegde razređeniji, kao da su osnovni tekst knjige slagala ili prelamala bar dva slagača, od kojih nijedan nije precizno znao šta radi onaj drugi i kojih mu se mera kolega drži. Veličina slova se kreće, tu negde, u rasponu između 10 i 12 punkta. Margine su različite širine ili visine.   

I hartija je loša, pa je i nanos crne boje veoma različitog intenziteta. Slog je ponegde bled, toliko da se jedva razaznaje, a na mnogim stranicama se opet providi, odnosno dok čitate, štampani tekst izbija sa druge strane.

Rečju, sjajno je što je delo ugledalo svetlo dana u štampanom obliku, ali neko drugo, buduće izdanje bi, i tehnički i grafički, moralo da bude izvedeno mnogo savesnije, temeljnije, promišljenije, odgovornije i profesionalnije. Ovaj dragoceni F roman to svakako zaslužuje!

Izvanredno grafički rešeni i odštampani noviji naslovi istog izdavača, poneki čak tehnički fascinantni, samo govore u prilog uverenju da će, ako drugog izdanja ikada bude, ono nesporno i biti izvođački superiornije. Svi znamo da i kod stvaralaca i kod izdavača iskustvo u radu i obim poslova ničim ne mogu da se nadoknade ili da se početni propusti preskoče.