Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i
naučnofantastičke
Zlaćani pandemonijum
Dragan R. Filipović, "Zlatna knjiga", "Everest Media",
Beograd, 2009.
Ovo je jedan od najintrigantnijih F-romana koji je
objavljen uoči raspada SFR Jugoslavije. Kada se knjiga "Ere" Dragana R.
Filipovića (Titovo Užice, 1958) pojavila pre tačno četvrt veka, izazvala je
pravo oduševljenje u krugovima domaćih posvećenika žanra. Stoga, a i zbog
odavno rasprodatog tiraža, evo je ponovo! Izašla je posle tridesetak njegovih
sjajnih, kao i ovaj roman, dinamično vođenih priča zgusnute radnje,
ispripovedanih do tada kod nas retko viđenom tehnikom "kratkih
rezova". Te storije su plasirane u mnogobrojnim fanzinima i
specijalizovanim časopisima ("Sirius", "Alef", "Znak Sagite"...),
ali i u onoj periodici koja to nije (beogradska "Književna reč",
pančevačke "Sveske"...). Kada se pogleda u celini, sve su povezane u
nekakav iščašeni, snažno lokalno obojeni ciklus.
Žanr?
Đuture bismo mogli da ga okarakterišemo nekom neologizovanom sintagmom, kao, na
primer: "pričoidni roman-reka" ili "romanoidna priča-reka"
o isprepletanosti mita i stvarnosti u Srbiji, o neizbežnoj politici i
neprekidnim nadrealnim previranjima koja se prelamaju kroz živote ovdašnjih balkanskih
marginalaca. No, osim "Kazablanke", štampane u časopisu "Znak
sagite" 2003. godine, Filipović nije objavio nijednu dužu proznu formu, a
ponajmanje roman. U međuvremenu, putevi su ga odveli u posao stripskog
scenariste čiji su vizuelizovani tekstualni predlošci objavljivani prvenstveno
u nemačkoj popularnoj periodici.
Kao
i 1988. godine, i sada imamo 15 vrhunskih ilustracija majstora Igora Kordeja
kojima je samo podvučen značaj i uticaj jednog, u stvari, uz mnogo metodoloških
ograda, romana (somnabulne) potrage. Podsetimo se, pisan je sredinom
osamdesetih, u periodu iritirajućeg gubljenja dragocenog političkog vremena i
oportunizma naših, komunističkom dogmom otupelih političara, kada je u medijima
bilo najstrože zabranjeno i da se pomene reč "društvena kriza" ili
"ekonomska kriza", već se smelo samo o "trenutnim
teškoćama", a objavljen je u doba kada se očigledno spremao raspad Jugoslavije,
dok o Albancima i Kosovu nije smelo ni da se misli na logičan način. Srpski
aforističar Aleksandar Baljak je tada objavio i onaj svoj: Ko o čemu, Radoje
Domanović o našim trenutnim teškoćama!
Elem,
Vila (Ravijojla) budi Kraljevića Marka da joj, gdegod on zna i kako god ume, u
Užicu, na Kosovu i Metohiji, Sevojnu, Požegi, sa (ili oko) Ovčara i Kablara,
nađe "mekgafina", magijsku Zlatnu Knjigu za koju ionako niko ne zna
ni šta je, a ni kako izgleda, ali kojom bi u našem svetu pouzdano uspostavila
carstvo magije. Svojeglavi i neposlušni Marko joj se otima kontroli, pa mu ona
budi i protivnika, Albanca Musu Kesedžiju. Za svoj račun isto traži i đavo,
pristigao iz druge dimenzije. Pominju se od ranije nam znani likovi, većinom
piscu omiljeni Goranci, Lendo Jasmin, Vazelin i ekipa (bez Šaipa Šalje), mada
su neki od njih već mrtvi. Urnebes! Potpuno nadrealno! Kusturičin film u prozi,
pa dignut na kvadrat! Ne da se konzistentno prepričati! Fanovska kultna
klasika!
Slobodan
Ivkov
Нема коментара:
Постави коментар