Proširio je horizont
ka pučini mora koji je tek stvorio, zatim dodao nebo, sunce... Potom je uključio
program cvetanja. Činilo mu se nekako logično da na ovom kontinentu novostvorenog
sveta prvog dana treba da bude proleće.
Drveće slično trešnji,
ali sa nekoliko puta krupnijim cvetovima, 'posadio' je na južnoj obali zaliva. Imalo
je cvetove ružičaste, narandžaste, pa čak i plave boje. Druge vrste biljaka i životinja
same su počele da se pojavljuju dopunjujući ekološki kanon geneze. Prilagođavale
su se morfonskim tokovima tkanja živog holograma biosfere.
Okrenuo se ka Sanji,
koja je sa zanimanjem posmatrala promene na ekranu, i upitao je kako joj se sviđa
zaliv.
„Petre, uvek se
pitam“, odgovorila je srkućući svoju kafu, „koliko je matrične plazme stvaranja
potrebno da nastane živa tapiserija jednog novog sveta, koliko da se izvajaju planine,
koliko da se finim potezima iscrtaju fjordovi na obali tek rođenog kontinenta, da
se čuje prvi urlik zveri, da se pojave prva misaona bića?“
„Hajdemo dole“,
reče Petar prekidajući njeno razmišljanje i pružajući joj sajber masku. Ukucao je
novu sekvencu programa i kroz nekoliko sekundi oni su se našli na peščanoj morskoj
obali. Jutro na tek nastalom svetu bilo je devičanski prozirno i čisto, čula se
pesma neke ptice, a na desetak koraka od njih mirno je paslo stado gazela zelene
boje.
Duboko
su disali vazduh u svetu koji je tek započinjao svoju igru. Krenuli su obalom. Njihove
stope, koje su se protezale od 'tačke prizemljenja', izgledale su kao prvi red tek
započete knjige stvaranja...
Нема коментара:
Постави коментар