Istraživanjem vremena moj se prijatelj dr Jan
Ploh bavio već desetak godina. Kada mi je javio da je uspeo da napravi vremeplov,
pohitao sam u Belk, gradić u kojem je živeo, i stigao oko podne. Njegova kuća se
nalazila oko kilometar od centra, okružena divnom prirodom. Pošto sam se pozdravio
sa Janovom ženom i njenom rođakom Ines, sišao sam sa Janom u laboratoriju u prizemlju.
Tamo je na postolju od betona bila naprava slična simulatorima za vožnju, sa prozorčićima
od pleksiglasa. Jan mi objasni da se vremeplov energijom napajao iz sunčevog generatora
montiranog na krovu zgrade, koji je snabdevao celu kuću potrebnim elektricitetom.
Nestrpljiv da mi pokaže kako vremeplov radi,
Jan me pozva da uđem s njim u kabinu. Učinih to sa izvesnim strahom. Šta ako se
nešto pokvari i mi ostanemo u nekom drugom vremenu? Dok je Jan baratao oko komandne
table, bacih još jedan pogled kroz prozor laboratorije. Napolju se natuštilo. Spremala
se jedna od onih letnjih kratkotrajnih, ali silovitih oluja, kakve su bile česte
u ovom kraju. Vremeplov je vibrirao sve jače i jače i u jednom trenutku laboratorija
nestade ispred naših očiju, i mi se nađosmo u mraku kroz koji su proletali čudni
oblici.
- Je si li siguran da je sve u redu? - povikah.
- Ne plaši se stari moj - odgovori Jan mirnim
glasom - Letimo kroz vremensku barijeru. Uskoro će sve biti u redu.
Zaista vremeplov se ubrzo umiri i mi se nađosmo
na proplanku u sred guste šume! Nebo je bilo vedro. Baš pored nas paslo je krdo
mamuta. Jan poče da ih snima kinokamerom. Objasni mi da nas oni ne vide, niti mogu
da nam naude ako slučajno naiđu na vremeplov. Zahvaljujući mašini mi smo, naime,
samo mogli da vidimo prošlost, ali nismo u nju u potpunosti odlazili. Fizički smo
i dalje ostajali u Janovoj laboratoriji. Ovo me malo umiri, pošto je jedan od mamuta
prišao toliko blizu da se čulo kako žvaće travu. Odjednom se razli prasak i sve
oko nas potamne. Ču se lomljava u samom uređaju, a iz komandne table počeše da iskaču
iskre. Mirisalo je na izgorelu gumu. Iznenada se nađosmo u laboratoriji i odahnusmo
sa olakšanjem.
- Dobro je - reče Jan - bar znamo da nagli
kvarovi nisu opasni. Jednostavno se opet nađeš u laboratoriji, opraviš kvar i možeš
opet da putuješ. Ovo nam se desilo zbog one proklete oluje. Šteta što nismo duže
bili u prošlosti. Neće nam se skoro ukazati tako sjajna prilika da snimamo mamute
sa desetak metara.
Dok smo se peli stepenicama, trže nas užasni
urlik iz dvorišta. Pritrčasmo prozoru i zanemesmo od zaprepašćenja. U bašti je,
nemilice gazeći cveće, hodao sabljasti tigar!
- Stari druže - rekoh - ovaj put smo obrali
bostan.
Bilo nam je jasno da je vremeplov zbog kvara,
verovatno izazvanog nevremenom koje je napolju besnelo kada smo započeli eksperiment,
prebacio ne samo nas već i kuću i prostor oko nje od nekoliko stotina kvadratnih
metara u prošlost. Iz dnevne sobe dotrčaše Marija i Ines. Debeljuškasta Marija,
po struci elektroničar, znala je dobro kakvim se eksperimentima bavi njen muž, pa
je bila više ljuta nego uplašena.
- Znala sam da će se ovako nešto dogoditi pre
ili kasnije - vikala je ona. Najzad si uspeo da izazoveš nesreću!
- Popraviću kvar i sve će biti u redu - umirivao
ju je Jan - Pronaćićemo gde je greška i vratićemo se u naše vreme. Sreća je što
imamo solarni generator električne struje. Bez njega ne bih mogao ništa da učinim.
Više me brinu mamuti koji su sada verovatno na mestu naše kuće u Belku.
Zaista napolju
su sada bila samo dva mamuta. Oni su trubili
i uznemireno išli gore dole, ne shvatajući šta se dogodilo sa ostalima.
- To liči na tebe - odvrati Marija, sva crvena
u licu - Ako se ne vratimo u naše vreme bićemo pojedeni, a ako se vratimo, otići
ćeš u zatvor zbog štete koju će izazvati krdo pobesnelih mamuta u našem vremenu.
- Molim vas šta se to događa?- pitala je Ines,
ne shvatajući u kakvoj se situaciji našla. Marija joj objasni u nekoliko reči, na
šta mlada devojka promeni boju u licu. Uplašena izgledala je još lepše nego inače.
U međuvremenu sabljasti tigar je njuškao oko
prozora pokušavajući da ustanovi kakvi to neobični mirisi dopiru iz kuće. Srećom
prozori na laboratoriji su bili suviše uski za njega, a prozori na spratu su imali
šalone spuštene zbog nevremena. Koža mi se naježila pri pomisli šta bi nam se dogodilo
da i kuća sa nama nije dospela u prošlost. Verovatno bismo već bili mrtvi.
Cele sledeće noći Jan je bio nagnut nad papirima
i elektronskim računarom. Povremeno je silazio u laboratoriju proveravajući nešto.
Marija mu je pomagala. Ja, kao hemičar, i Ines koja je pre nekoliko meseci završila
medicinu, nismo, nažalost, mogli da se uključimo u rad na opravci vremeplova, ali
smo uprkos tome imali toliko posla, da skoro cele noći ni mi nismo oka sklopili.
Trebalo je dobro zatvoriti sva spoljna vrata i šalone na prozorima, spremiti hranu,
naložiti i održavati vatru u kaminu, jer je noć bila vrlo sveža.
Probudio sam se kad je sunce već dobro odskočilo.
Ines je ustala ranije i spremila doručak. Srećom, u kući je bilo vode, jer je Jan,
budući tako daleko od centra grada, imao svoj bunar. Jan i Marija bili su iscrpljeni,
ali srećnih izraza na licu. Uspeli su da oprave vremeplov.
- Sada možemo - reče optimistički - da se vratimo
sa ovog interesantnog izleta u praistoriju.
Bio je toliko siguran u sebe da je pre novog
eksperimenta slikao kamerom sabljastog tigra
koji se opet vratio u vrt u nadi da ovaj
put nekog od nas ipak pojede.
- Lepo - rekoh — počeli smo ovde već da se
odomaćujemo. Ako ostanemo malo duže još će nam maca jesti iz ruku - Janov lovački
pas Rolf, čudna mešavina jazavičara i neke neodređene pasmine, nije očito delio
ovo moje mišljenje. Noć je proveo
sa nama u dnevnoj sobi, zaboravivši od straha čak i da laje, a kada je ponovo osetio
blizinu velike zveri, skičeći je pobegao u kupatilo!
Opet smo Jan i ja ušli u vremeplov. On pritisnu
neko dugme na komandnoj tabli i mi se posle probijanja vremenske barijere opet nađosmo
u laboratoriji. U njoj su bila dva muškarca! Posle nekoliko trenutaka zaprepašćenja,
ustanovismo da smo to mi! Čak smo mogli da čujemo i razgovor koji se vodio, a naši
dvojnici očito nisu mogli da nas primete.
- Pa jesi li zadovoljan eksperimentom? - upita
Janov dvojnik.
- Mislim da si zaista uspeo - odgovori moj
dvojnik, iskreno čestitajući Janu – Nadam se da će snimci mamuta uspeti. Šteta što
smo zbog oluje morali da se vratimo pre vremena.
- Hajdemo gore da nas devojke ne čekaju - reče
prvi - Ines jedva čeka da te vidi. Strašno se obradovala kad je čula da nam opet
dolaziš u posetu.
- U čemu je sada stvar - upitah Jana koji je
sedeo bled kao kreč. Graške znoja su mu orosile čelo. Ruka mu je podrhtavala. Vremeplov
poče da zuji i da vibrira i mi smo opet bili na putu za drugo vreme. Stvorismo se
u laboratoriji u kojoj su nas zabrinuto čekale Marija i Ines. Tigar je i dalje vršljao
po dvorištu. Jan još uvek nije progovarao.
- Šta se desilo? Šta te je toliko potreslo?
- govorio sam, drmajući Jana koji kao da je bio van sebe.
- Nemoj odmah da kažeš devojkama - odgovori
on jedva čujnim glasom - ali mislim da smo osuđeni da zauvek ostanemo van svog vremena.
- Šta kažeš! Jesi li ti lud?! - uzviknuh –
Misliš, moraćemo da ostanemo još nekoliko dana, dok ne popraviš uređaj. Naći ćeš
ti bolje rešenje. Imamo generator i dobro opremljenu laboratoriju. Ako prvi put
nismo uspeli, možda ćemo...
- Nemamo gde da se vratimo - reče Jan upadajući
mi u reč - Naši dvojnici koje smo maločas videli ustvari smo mi. Oni sada veselo
pričaju sa pravom Marijom i sa pravom Ines i ubeđeni su da je eksperiment uspeo.
Shvataš li? S njihove tačke gledišta eksperiment je uspeo! U našem svetu se ništa
strašno nije dogodilo. Podivljali mamuti ne jure ulicama Belka. Vremeplov je u isto
vreme, na neki način, proizveo i naše duplikate i zajedno sa kopijom kuće i svega
u kući, uključujući tu i Mariju i Ines i Rolfa, preneo u prošlost. Mi sada nemamo
drugi svet sem ovog, jer sada smo kopije sa stanovišta naših "originala".
Od trenutka razdvajanja u kontinuumu vreme-prostora živimo svoje odvojene živote.
Nemamo drugi svet osim ovog.
Napolju se čulo urlanje sabljastog tigra. Dopirali
su i mnogi drugi zvuci divljine još netaknute ljudskom rukom. Gledali smo se ćuteći.
Preostalo nam je još mnogo poslova ukoliko želimo da preživimo u ovom svetu.
Нема коментара:
Постави коментар