FANTASTIČNA
SRPSKA BIBLIOTEKA / Poezija_inostrana
Knjige na
srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke
GROB
Robert Bler: "Grob", izdavač "Gavran", Smederevo,
2015.
ISBN: 978-86-80060-01-9
Slobodan Ivkov
"Grobljanska
poezija" je izraz koji nema isto značenje, to jest ne odnosi se na iste
literarne žanrove u srpskoj i klasičnoj engleskoj književnosti. Isto važi i za
epitafe, bez obzira da li su obznanjeni na našim nagrobnim spomenicima ili u
"Ošišanom ježu".
Na primer, neka
ovdašnja, tako okarakterisana ostvarenja Sime Pandurovića (1883-1960) drugačije
su koncipirana od njegovih preteča:
i formom i sadržajem i modernističko-racionalističkom intonacijom. On je oko
vek i po posle takvih anglosaksonskih pesnika pisao na Srbima lakše razumljiv i
primeren, ali ne manje mračan način, pogotovo u svojim "Posmrtnim
počastima" iz 1908. godine.
Kanda temu nije dovoljno relaksirao svom
publikumu, jer se u enciklopedijama sreće i diplomatski delikatno sročena
formulacija da je Pandurovićevo, blago rečeno pesimističko lirsko raspoloženje
"izazvalo nesporazume sa kritikom". Na primer, čuveni književni kritičar
Bogdan Popović njegovo delo je ocenio kao "jednu književnu zarazu". Drugi
teoretičar je koristio izraz "mrkli mrak".
Slično se pre njega
proveo i dobronamerni sveštenik Robert Bler, koji je svoje žiznjeradosne
sugrađane iz zabiti u kojoj je živeo, sunarodnike i misleće ljude širom sveta
stihom pokušao da podstakne da razmišljaju o svrsi svog života, da se zapitaju
zbog čega rade to što rade, te kakav sve to ima smisao, kada nas sve čeka - to
što nas čeka. Pogotovo je ukazivao na neobuzdanu sujetu, zlobu, srebroljublje,
karijerizam, gramzivost, zavist i slične za života ispoljavane osobine, kao i
na ono izvesno i na ono neizvesno što nas čeka s one strane.
Rođen je 1699. u
Edinburgu u Škotskoj, kao najstariji sin istoimenog oca, prečasnog kapelana
kralja iz porodice Stjuart (Čarlsa II ili Džejmsa VII). Za sveštenika prezviterijanske
crkve, ogranka protestantske crkve rukopoložen je 1731. Određeno mu je da radi
u maloj škotskoj parohiji Atelstenford, u pokrajini Istočni Lotijan... Oženio
je 1738. ćerku profesora etike i filozofije i sa njom imao šestoro dece. Umro
je 1746.
Skoro tri veka
posle Blera i vek posle doba Pandurovićevog stvaralačkog zenita, nama danas oba
opusa odišu sličnim raspoloženjem.
A i kako bi bilo
drugačije?!
Noseći motivi
(smisao života, smrt, umiranje, pitanja šta je ovo ovde i šta je ono tamo)
nisu se bitno izmenili ni do sada, a vala i neće još neko vreme u budućnosti,
bar dok medicina još malo ne uznapreduje.
A i inherentna
inspiracija, reklo bi se, stiže iz istih bezdana neizvesnosti, našeg neznanja i
nesavršene psihe...
Tipičan predstavnik
"graveyard poetry", termina koji je smišljen tek početkom 20. veka,
otprilike u epohi kada su pesnici moderne
Pandurović i Vladislav Petković - Dis (1880-1917), sa kolegama iz sveta, opet
mračili svoje, evo tek sada je, posle više od 270 godina, konačno prvi put na
srpskom!
Nije to prevelika
docnja za srpske standarde!
Neki, i važniji i
stariji naslovi još čekaju svoje prevode.
Najpoznatije delo
iz 1743. godine, tog najpoznatijeg pesnika ovog usmerenja Blera, smešteno je u
knjizi koja ima 124 strane, broširana je i ima tiraž od samo 300 primeraka.
Srpski prevod je štampan
sučelice sa engleskim izvornikom, pa svako može da upoređuje za sebe. No, rekao
bih da je prevod Milene Dasukidis, koja je ujedno urednik i izdavač -
izvanredan.
Posle uvodne reči,
poeme na engleskom i na srpskom jeziku, potom beleški (ustvari, 13 fusnoti) o
nekim pojmovima iz nje i biografije pisca, nalazi se i Pogovor - jedna obimna
studija prevoditeljke o poemi, Bleru i Vilijemu Blejku, ovde samo ilustratoru.
Pošto kod nas ionako nema serioznijih tekstova o ovoj vrsti (engleske) poezije,
ispada da je najozbiljnija baš ova, i to pisana od dame koja je delo prevela,
uredila, svoje pare uložila i sama izdala. One (wo)man show!
A kako bi drugačije
i bilo u Srbiji?! Da neće možda neki državni institut da radi poslove zbog
kojih je osnovan?! Zašto bi? To nije u opisu radnih mesta, u njima sigurno
udomljenih činovnika, nesumnjivo uglednih kulturnih poslenika koji mirno čekaju
svoje penzijske dane! Jedini stresovi koje imaju je da li će im se, ili neće,
do kraja godine za 10% podići plate u državnoj službi, kao i da li će ili neće
dobiti tzv. jubilarne nagrade.
Nominalno mali
izdavač "Gavran", iz relativno malog mesta, to je samo po broju
objavljenih naslova. No, svaki od njih je velika i važna knjiga! Pogotovo ova!
Šta još reći, a da
ne spojlujem... Hm, možda da ipak malo, jednim stihom i citiram poemu
rezigniranog skromnog prezviterijansko-kalvinističkog sveštenika Blera:
"Moj nek je zadatak da naslikam tminu i užase groba!" Vala, uspeo je!
Dočarao nam je šta je i s ove i s one strane! Ala ga je opravio - svaka mu
čast! Jedino ga je kanda Dante zere prevazišao! Turobno i neveselo!
Mrak!
Ne mogu nešto da
prežalim: šteta što ovde nemam više mesta, da ga još malo citiram, te još više
vas razgalim...
Usput, čuo sam da
je jedan od urednika dnevnog lista "Blic" imao nameru da ovaj moj
tekst plasira, ne u rubrici Kultura, nego na Zabavi... Crnjak! Upućeni mi kažu
da je to u poslednjem trenutku jedva nekako sprečeno. Želeo bih da verujem da
se zezao.
Dalje, ukusna je,
ako tako može da se kaže, i temi sasvim
primerena grafička oprema knjige. Uključeno je i 12 čudnih oniričnih
ilustracija iz 1805. Vilijema Blejka (1757-1827), inače autora "Venčanja
neba i pakla" iz 1793. godine, a ko zna kakav je on neomiljeni među
savremenicima mračnjak, mistik i istraživač onostranog bio - razumeće šta sam
hteo da kažem. Eufemistički rečeno - ni Blejk ne razgaljuje bog zna kako
čitaoca-veselnika... Nego, koliko se danas zna, prvobitno je trebalo da Blejk
kreira oko 40 crteža, od kojih bi izdavač zamišljenog luksuznog izdanja Robert
Kromek valjalo da odabere njih oko 20.
Pošto se ovo
događalo više od šest decenija posle nastanka "Groba", valja
neupućenima skrenuti pažnju a one druge podsetiti, da je "Grob",
uprkos sumraku i hororu koji ga prožima, bio jedno od najpopularnijih
književnih dela, ne samo svog vremena. Od nastanka ove poeme, pa do kraja tog
osamnaestog veka bio je, veli prevoditeljka "izuzetno popularno štivo koje
je doživelo 47 izdanja. Do kraja veka na tržištu knjiga u svakom trenutku bio je
dostupan veliki broj primeraka različitih izdavača. Kromek je prvi koji je
želeo da se razlikuje, pa je odlučio da priredi "de luks" izdanje.
Mudro!
Posle nekakvog
sukoba sa Blejkom (a to, svedoče savremenici, uopšte nije bilo teško zamislivo
kada je poslovanje sa Blejkom bilo u pitanju), Kromek je iz mape koja je imala
samo 20 akvarela, koje mu je Blejk ranije dao, uzeo 12 takvih radova, na osnovu
kojih je graver Lui Skjavoneti napravio gravire. Knjiga je objavljena 1808.
Kromek je umro već 1812. i sve do 2001. godine mapa sa Blejkovim originalima
bila je izgubljena. Posle su 2006. akvareli iz nje na jednoj aukciji rasprodati
privatnim kolekcionarima na komad, no to je već druga priča...
Uzgred, ali ne i
najmanje važno što ću napisati o "Grobu"! Iako je promovisan u
knjižari "Dereta" u Knez Mihailovoj ulici, u okviru aktivnosti
Dragoljuba Igrošanca i njegovog proverenog F-sajta "Art-anima", kao i
pripadajućeg kruga fantastičara; iako je tema smrt, eshatologija i razmatranje onostranog, odnosno pre promišljanje
onoga što nas možda čeka posle smrti - za mene ovo ipak nije čista fantastika.
Kao da se prezviterijanski
sveštenik nekako zaustavio na granici.
Više je moralisao i ukazivao na naše ovostrane
postupke, plašeći sve nas nesumnjivo grešne, moralno posrnule pred iskušenjima
i prolazne lepote, svih oblika sujete/gordosti, gramzivosti, laži, nevere,
varljivim slastima blagoutrobija, manje ili veće bezosećajnosti i drugih
moralnih i etičkih aspekata života, uz nasrtaje na našu krepost i čednost -
nego što je dublje zavirivao sa one
strane grane...
Ha, bar je bio
pošten i priznavao da ni on ne zna ništa o tome, osim onoga što su ga naučili.
Bogme, više je u
tom pogledu kuražan bio Blejk! Ima kod njega vazda živopisanih strašnih kostura
koji i nisu baš tako pasivni, kao i odlazaka-dolazaka duša, spuštanja u Had,
komunikacije amo-tamo sa mrtvima, i sve tako i u tom smislu... Gledaocu
otvorena srca i čiste duše ne može da bude svejedno. Mnogi takav mora da je
takve prikaze i sanjao...
Kako god bilo, samo
ova Blerova poema "Grob", koja se proteže na punih 28 strana, sastoji
se od 767 stihova i ko zna koliko reči u njima. Radi se o jednom naširoko i
nadugačko uzvišenom, maestralnom, na duboko razmišljanje podsticajnom
raspredanju, od kojeg se bogobojažljivom čitaocu ili slušaocu neminovno diže
kosa na glavi!
I uporedo štampani
prevod, na još toliko stranica, ima isti broj stihova na srpskom.
A stvaran piščev
grob?
On je obeležen tek
njegovim inicijalima.
Ni jedne reči!
Kakav crni epitaf?!
Ništa, bato!
Čak ni puno ime!
Eto šta ti je život...
Slobodan Ivkov
