Slobodan Ivkov: ZNAČENJE BAJKI

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Teorijske knjige

Značenje bajki

Bruno Betelhajm: "Značenje bajki", Nova knjiga plus (Beograd) i Nova knjiga (Podgorica), 2015.

ISBN: 978-86-6369-072-1

POTPISI ISPOD 2 NASLOVNE STRANICE:

Izdanje Značenje bajki iz 1989.

Izdanje Značenje bajki iz 2015.

Kompletna savremena fantastika, od književnosti, preko filmova i video igara, pa do ilustracija i stripova - potiče iz mitova, legendi i usmenih bajki. Gde je tu religija - neka svako odredi sam za sebe.

Štampane bajke čiji se pisci, prerađivači ili priređivači znaju (braća Grim, Hans Kristijan Andersen...) mostovi su koji premošćavaju epohe. Ipak, autor ove tehnički odlično realizovane, tvrdo ukoričene knjige sa skoro 350 stranica, dr Betelhajm (1903-1990), prednost u svojoj (psiho)analizi više je dao tradiciji i sakupljenim naslovima braće Grim, nego sižeima pisca Andersena.

Značaj neke teorijske knjige u jednoj kulturi, pored ostalog, pouzdano može da se prepozna i po tome koliko je to delo u njoj (konstatno) prisutno. U tom smislu, prvo izdanje kod nas objavljeno je 1979. kod "Jugoslavije", dok je drugo 1989. nešto umanjeni, na neuporedivo lošijoj hartiji odštampani foto-reprint, za razliku od prethodnog tvrdo ukoričenog - meko povezan. Kao urednik potpisan je Žika Bogdanović.

Ovo treće izdanje, koje se pojavilo posle četvrt veka pauze, je iz 2015. godine. Za razliku od prva dva, koja je preveo Branko Vučićević, sada imamo novi prevod Marije Stamenković. Razlika nije samo u tome što je Crvenkapica postala Crvenkapa... Pažljivo poređenje čitaocu predstavlja dodatno zadovoljstvo...

Da bi bilo objavljeno, udružila su se čak dva izdavača: jedan iz Crne Gore i jedan iz Srbije.

U sjajnom pogovoru priređivač, naš ugledni psiholog prof. dr Žarko Trebješanin, prvo, rezimira istoriju proučavanja bajki (podsećajući nas, pored ostalog, na prevedenu čuvenu Propovu "Morfologiju bajke", Prosveta, 1982!), potom, predočavajući i sebi i nama razne definicije, traga za formalnim određenjima ovog književnog oblika, da bi na kraju poentirao mini-esejom o srećnom kraju. Kapitalna knjiga!

Pisana je jasno, ali je ipak poželjno srednjoškolsko obrazovanje, po mogućnosti gimnazijsko (sa predmetom psihologija). Jer, valja oprezno razmisliti, kako bi inače nepripremljenom čitaocu mogao da izgleda, na primer, ovaj citat: "Potčinjeni svojim oralnim fiksacijama, Ivica i Marica ne oklevajući počnu da jedu kuću - simbol loše majke koja ih je napustila - i spale vešticu u peći, kao da je ona hrana koju treba pripremiti"?

Slobodan Ivkov, 16. oktobar 2016.

Slobodan Ivkov: Krugovi i kletve

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Teorijske knjige

Krugovi i kletve

Dragan Jovićević: Krugovi i kletve, Filmski centar Srbije, Beograd, 2010. 

ISBN: 978-86-7227-067-9

Slobodan Ivkov

Obimniji naučni, prvenstveno magistarski i doktorski radovi o F i SF kod nas u poslednje vreme i nisu tako retki, ali neuporedivo više ih je posvećeno promišljanju književnih tema nego vizuelnih medija.

Sada pred nama imamo dvojako važnu studiju. Prvo, autor se bavi filmom, a, drugo, usredsređuje se na ovde malo poznatu, do pre deceniju-dve i u svetu gotovo potpuno izolovanu japansku scenu. Naime, uprkos priličnoj medijskoj eksponiranosti i ogromnim naporima naših relativno malobrojnih, ali vrlo dobro organizovanih posvećenika, činjenica je da se predstave ovdašnje šire javnosti, pa i nespecijalizovanih intelektualnih krugova o tamošnjim aktivnostima uglavnom svode na nekoliko stereotipa i mnoštvo predrasuda o animama, mangama i filmovima, od kojih je mnoštvo vezanih za trivijalne serije o Godzili. To belodano potvrđuje i pogrešan naziv koji je nekritički usvojen iz aljkave zapadne transkripcije - originalno ime čudovišta je Gojira.

Rečju, kod nas dominira površno razumevanje malo kome vidljivih dubokih korena i hiljadugodišnje prisutnosti originalnog idioma. Recenzentkinja, prof. dr Nevena Daković je ovo izuzetno zanimljivo teorijsko delo, čiji je podnaslov "Kratki vodič kroz japanski i J-horor" (pored ovih relativno novih kategorija, uvode se još neke: npr, tehno-horor...), okarakterisala kao "mapiranje kulturalno žanrovske specifičnosti japanskog horora".

Polazeći od određivanja granica žanra, preko njegove istorije i tradicije (pozorište "Kabuki", "No"...), autor se fokusira na svoju privlačno napisanu, a nesporno stručno izvršenu analizu pojedinih filmova ("Krug", "Kletva", "Puls", "Jedan propušten poziv"...), ponekad i njihovih nastavaka, pružajući nam priliku za drugačiju recepciju jedne sasvim drugačije F kulture.

Slobodan Ivkov

Slobodan Ivkov: SF-portal br. 20, Film - strip

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Teorijske knjige

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

SF PORTAL br. 20

SF-portal br. 20: Film - strip, NF fanovi SCI&FI, novembar 2015, Beograd

Slobodan Ivkov

Danas zaboravljeni filmski časopis "Film-strip", a pre skoro šest i po decenija jedan od najprodavanijih na kioscima (izdavač "Duga", Beograd), doživeo je da ga se pre nekoliko meseci podsetimo, ali u svedenom, na F i NF žanr redukovanom izdanju. Naime, pre ovdašnje pojave TV, pa i još nekoliko decenija potom, bioskop je bio najpopularnija tehnološka pučka zabava. Cirkusi, vašari, koncerti i ostale su "išle uživo".

Magazin je prikazivao tipične kadrove iz tada aktuelnih filmova, ređao ih u nizove i ispod prizora ispisivao prepričani tekst radnje, kao u ranim stripovima (na primer u "Tarzanu" Hala Fostera iz 1929. ili potom "Princu Valijantu" od 1937.). Nije bilo dijaloških "balona" sa tekstom, valjda da "ne kvare slike" i uživanciju čitaocima, ali to ipak jesu bili pravi foto-stripovi, po nekoliko njih u svakom broju.

Tihomir Jovanović, urednik samizdatskog fanzina "SF-portal" (84 str.), izdavača Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI, iz prašnjavih svesaka objavljenih 1953. povadio je pet takvih storija ("Abot i Kostelo protiv nevidljivog čoveka", "Lepota đavola", "Đavolja devojka sa Marsa", "Mreža" i "Flaš Gordon - Putovanje na Mars") i tekstovima podsetio na potisnute, a tada nepojamno popularne glumce Abota & Kostela ili Patrišu la Fan, kao i, opširnom beleškom, na reditelja Rene Klera. Sentimentalno putovanje vremeplovom! Nostalgični povratak starijima, zanimljivo upućivanje u tradiciju mlađima. Šteta što nema popisan sadržaj, kao ni godina proizvodnje filmova. Pošto je, u domaćoj radinosti nastao, ručno savijani i heftani fotokopirani tiraž samo 50 primeraka, pa se niko neće bog zna kako ovajditi, da zainteresovanima pomenemo i sajt ove ekipe zaljubljenika: www.sciencefiction.org.rs. Možda se time pomalo zamoreni srpski SF-fandom kadrovski osveži, osnaži i malo živne!

Slobodan Ivkov: Darko Suvin, Naučna fantastika, spoznaja, sloboda

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Teorijske knjige

Darko Suvin: Naučna fantastika, spoznaja, sloboda, SlovoSlavia, Beograd, 2009.  

Definicija NF-žanra je samo jedan, relativno najjednostavniji segment najnovije, kao i uvek kompleksne knjige ovog, rekao bih nesumnjivog utemeljivača jugoslovenske NF-teorije, koju je 1965. fundirao svojom antologijom, ali ujedno i propratnom studijom "Od Lukijana do Lunjika". Autor novog dela posvetio ga je Ivanu Kuzmanoviću, Ivanu V. Laliću, Vavi Hristiću i Dejanu Đurkoviću, uz objašnjenje: "... s kojima sam čitao naučnu fantastiku u Zagrebu pedesetih i u Beogradu šezdesetih".

Priređivač ovog zbornika, koji može da se posmatra i kao, od sada, uz već nezaobilazna slična dela dr Zorana Živkovića, jedna od ključnih hrestomatija je dr Dejan Ajdačić, takođe autor sličnih knjiga. Setimo se samo "Tela u slovenskoj futurofantastici" (Blic br. 5423).

Sadržaj knjige čine tekstovi koje je ovaj tumač književnosti, istoričar i teoretičar NF i dramaturgije (posebno Brehta), analitičar političke epistemologije, prevodilac, a i sam pesnik, objavljivao u rasponu od 40 godina (1969-2009), kako u jugoslovenskoj, tako i u američkoj ili kanadskoj stručnoj literaturi. Suvin (1930) je u Zagrebu završio studije engleske i francuske filologije, gde je posle na Odsjeku za komparativnu književnost i predavao, da bi se 1967. prvo preselio u SAD. Tamo je predavao na univerzitetu Masačusets, a posle je otišao u Kanadu, gde je isto radio na univerzitetu Mekgil u Montrealu (1968-1999). Kao ko-urednik je 1973-1981. bio u jednom od najvažnijih svetskih stručnih časopisa "Science Fiction Studies". Danas živi u Italiji. Nema zbora - kapitalno delo! Jedna od retkih primedbi, a i ona je formalne, preciznije rečeno, tehničke prirode: odista šteta što je štampa ove knjige bleda.

Slobodan Ivkov

Slobodan Ivkov: Tamara Lujak: "Rečnik straha"

Tamara Lujak: "Rečnik straha", Društvo za afirmaciju kulture "Presing", Beograd/Mladenovac, 2014.

Nema mnogo ovakvih knjiga!

Ne ulazeći sada u vrednosne ocene i, uopšte, strože baratanje aksiologijom, ova je po koncepciji nešto između preciznog, strogog „Rečnika mitologije“ i raspevanog „Hazarskog rečnika“ Milorada Pavića.

U susretu s naslovom pred nama, svaki tumač mora da se pokoleba između „čistog“ hermeneutičkog pristupa i „primenjene“ hermeneutike, odnosno egzegeze. Naime, evo o čemu se radi: autorka je, i pored toga što se, i kao spisateljica i kao poslenica na srpskoj sceni, književnošću bavi u njenom najširem smislu, godinama se pomno posvećujući fantastici (jedna je od viđenijih aktera na okupljalištima fanova, „drži“ nekoliko sajtova i blogova, portparolka je Udruženja stripskih umetnika Srbije/USUS-a...), a ponajviše hororom u svojim različitim emanacijama - pravila beleške.

Te beleške, koje je pisala i odlagala, umnožavale su se, što po obimu, što po broju. Spontano se oformila smislena celina, i to tolikog obima, da se autorka, pošto ju je izbrusila, u svom predgovoru izvinjava, na primer, što su tu SAMO strašna mitološka bića, a ne i mitološke „biljke koje mogu da naude ljudima i čak ih i usmrte“, kao i što nije obuhvatila i SVE filmove, te još ponešto. Odrednice ovog, rekao bih, pre pojmovnika nego rečnika nisu iste dužine. Poneke su odista priče za sebe, po svemu čiste literarne fikcionalne tvorevine, druge su međusobno povezane, a poneke su samo metodološki i asketski „suvo“ svedena tumačenja.

Tu su, u „Rečniku straha“, smeštena i neka tajna udruženja koja nesumnjivo na ovaj ili onaj način među nepripadnicima seju strah i podozrenje (na primer, masoni), ali i istaknute ličnosti, kao što su, na primer, Rudolf Štajner ili Emanuel Svedenborg.

Biće zanimljivo da se uporedi ovo i naredna dopunjena, te stoga izmenjena izdanja. Hoće li tu biti spontanih revizija i revidiranja, argumentovanih izmena i ničim izazvanih izostavljanja - videćemo. Pažljivo pratimo celu stvar! 

Dalje, nije Lujakova samo obuhvatala drevna čudovišta, kao što je to čuma iz Bogoševca u Sredačkoj župi! Između korica se ugnjezdila i čupakabra, „otkrivena“ u Portoriku nedavnih devedesetih! 

Kako god bilo, tek fanovi, a i ne samo oni, bez ove sjajne knjige od sada neće moći!

Posle Predgovora i Spiska skraćenica tu je popisani Sadržaj. On nema ni klasično mesto, a ni formu - zauzima skoro 30 stranica i započinje na str. 465, od njih 494. U njemu nisu naznačene tačne stranice za svaku odrednicu, već su samo navedeni brojevi stranica na kojima započinje svako od 30 slova pod kojima su one grupisane kao reči. Autorka nije sama izbrojala odrednice, pa je potpisnik ovih redova to učinio za ovu priliku, uz, stoga, i mogućnost da broj od 772 nije tačan, ali je bar približan. 

Rekao bih da je jedna od retkih mana ovog izdanja njegov mali format. Njegova uslovljenost je delimično jasna, ako se ima u vidu stanje izdavaštva i ekonomije kod nas. No, ono svakako zaslužuje, kad - tad, veći format, luksuzniju opremu, razradu i minuciozniju sistematizaciju.

            Ali, i ovako je za srpske prilike kapitalno, još neviđeno izdanje!

Fasciniran sam zahvatom!

Slobodan Ivkov