Veliki vezir Iznogud
Rene Gosini
(scenario) i Žan Tabari (crtež): Veliki vezir Iznogud (1), Čarobna knjiga &
Darkwood, Beograd
Slobodan Ivkov
S jedne strane, sve
oko Iznoguda je fantastika iz čitavog, svevremenog univerzuma priča iz 1001
noći, a, s druge, u Srbiji će uskoro, aprila 2016. godine, opet izbori, ko zna
koji po redu...
Veliki engleski
pesnik Čoser je na izmaku srednjeg veka kliktao: "Stiglo je proleće! Vreme
je za hodočašće!" Kod nas, vidimo, sve to zvuči drugačije. E, da nas
slučajno ne spreči predizborna ćutnja, daj da pre toga brže-bolje obavestimo
javnost kako se, baš u pravo vreme, vođkan ponovo pojavio jedan, večno na
neuspeh osuđeni pretendent.
Da bismo ga videli,
potrudila su se dva, verovatno trenutno najvažnija srpska izdavača stripova,
"Darkvud" iz Beograda i "Čarobna knjiga" iz Beograda &
Novog Sada, ali kanda ipak više sa ove strane Dunava, smeštena tu negde na
Petrovaradinu...
Pre svega, samo još
da napomenemo kako je prvi album izašao u ediciji "Karusel", po naški
"Vrteška", a može i "Ringišpil"... Od volje vam post!
I to
"vuče" na izgledne rezultate i "velike" promene koje će nam
izbori doneti. Sjaši Kurta - da najaši Murta! I obrnuto. Toliko o lokalnoj
političkoj sceni.
Elem, Veliki vezir
Iznogud, samo da informišemo one veoma retke, a manje upućene čitaoce, onako
amoralan, bezobziran, pomalo psihički poremećen, a u suštini primitivan i
surov, pokušava da svim sredstvima (spletke, intrige, laži, klevete, tajni savezi,
neprincipijelne koalicije, službena putovanja, sumanuti patenti...) elimiše
dobrodušnog i naivnog bagdadskog srednjovekovnog kalifa Haruna al Rašida (prevodioc
ga je preimenovano u Prašid!) i da postane "vlas'".
On to čini raznim
mahinacijama, od 1962. na frankofonskoj, a od "Politikinog zabavnika"
iz druge polovine šezdesetih i čuvene premijerne epizode "Duh iz
papuča", koja je i u ovom albumu - i na srpskoj stripskoj sceni. Neki
novinari su, ne samo po opisanom zlehudom usudu, već i po nekim drugim, ali
prvenstveno fizičkim sličnostima, odavno zapazili podudarnost sa jednim našim vehementnim
političarom, povremeno poređenim samo sa stripskim Rapućinom, kreacijom Huga
Prata iz takođe stripske serije "Korto Maltežanin".
No, dobro...
I u Francuskoj je
1992. ustanovljeno zvanično priznanje "Prix Iznogoud" za neuspešne
političare-pretendente. Za utehu našim aspirantima, 1999. osvojio ju je i
Sarkozi, ali, kako danas vidimo, nije odustajao...
Sve pokušavajući da postane
kalif umesto kalifa, Iznogud ne samo da je svugde gde je dospeo na francuskom
(uključujući frankofone delove Kanade, Afrike, Azije...) ili u prevodu, postao
sinonim za političare koji se neuspešno a podmuklo, spletkaroški i bezobzirno
bore da osvoje vrh vlasti, već je proživeo i nesrećnu fazu "političke
korektnosti", koja je osenčila epohu prelaska iz jednog u drugo stoleće.
Naime, kada su scenarista Rene Gosini (René Goscinny) i crtač Žan Tabari (Jean Tabary)
započeli kreiranje ove serije, sve je počelo kao baš ta, jedna neobavezna, ad hoc epizoda naslovljena kao "Duh
iz papuča".
On, i sam pomalo blentavi
lebdeći tupson, koji sve želje koje mu se upute shvata DOSLOVNO, vekovima je ispunjavao
sve zahteve, pa se tu našao i veliki vezir, koji je, je li, preko njega,
naravno, nameravao da ostvari svoju potajnu ambiciju, za koju, je li, svi sa ove strane znamo...
Naime, više nego išta Iznogud (nomen est omen, fonetički: "he is
no good") želeo je da "postane
kalif namesto kalifa". Već je i u polički žargon širom sveta ("I want
to become Caliph instead of the Caliph", "Je veux devenir calife à la
place du calife"...), a i u legendu, ne samo urbanu, i to ne samo kao
idiom, već i kao zaokružena paradigma, stiglo to što je (a i kako je!) vezir
namerio.
Dakle,
probajte, dovoljno je samo naglas izgovoriti: "He is no good", tj. ili,
još bolje ALI BRZO: "He's no good"
- i svi znaju o kome je reč.
Posle po njega
nepovoljno okončane prve epizode iz albuma (A i kakav bi se drugačiji ishod
mogao očekivati?! Premda, da se ne lažemo, bilo je mnoooogo kasnije, na zahtev čitalaca, i epizoda u kojima
je Iznogud USPEO da postane kalif, ali nije znao da se snađe, no to je druga
priča...), posle te inicijalne skaske sa duhom iz papuča, idu naredne njegove
karijerne i aspirantske katastrofe pretočene takođe u kratke pričice.
U najdužoj,
bezrezervno antologijskoj, Azijati nadiru, rešeni da osvoje kalifat. Iznogud
pokušava da ih instrumentalizuje, dodvori im se, pomogne im kao izdajnik,
preporuči se i "ugradi" u vlas' kada osvajači pobede kalifatsku
vojsku. Ali... itd.
Mi koji decenijama
pratimo Iznogudove sunovrate već naslućujemo ishod, samo je u ovoj legendarnoj
epizodi za PRAVE istoričare važnije da SAZNAJU istorijsku istinu kako su, u
stvari, Mongoli tada izgubili i propali, jer su tokom manevara komandanti
Džingis Kana pomešali svoje jurte i jogurte.
Naredna priča u
albumu je, kroz priču o dokonim džinovima na jednom ostrvu, kao bajagi,
namenjena šahistima...
Da skratim - urnebesno!