Pod zaštitnim znakom izdavačke kuće „Nera“,
do sredine maja treba da se pojavi zbirka priča Stevana Šarčevića „Dolazak
Tame“. Na 280 strana naći će se priče: Isto popodne, isti dan, Srce vatre,
Vučja nevesta, Legenda o kraljici, Čuvar, Obale
Dunavske, Tamo kraj vode podno vrbe, Neobični događaji u Gradištanskom samostanu, Kosovka devojka,
Mračnije od mraka, Dažd, Osvajači, Zidovi, Kad gradova nestane, Zauvek mlad, Sunčica,
Opet i opet, Tri uzdaha do tuge, Frekvencija, Vilinska krv, Doba sabljozuba, Dolazak tame, Baba Mara, Lepa Jelena, Ponoćna zvona, Iza pansiona, Lejla i Poslednja Lunova avantura.
U maloprodaji će knjiga koštati oko 700
din, ali do izlaska iz štampe knjiga može da se nabavi po pretplatnoj ceni od
350 dinara +PTT troškovi. Beograđani će
knjigu plaćenu u pretplati moći preuzeti u kulturnom centru „Nea Pangea“,
Crnogorska 8 (kod Zelenog venca), ili na promociji zbirke petnaestog maja u
klubu „Leila“, Kralja Petra 41 (preko
puta Ceptera).
Sve informacije o pretplati možete dobiti
na mejl: udruzenjeiknera@gmail.com
i na telefone: 060 5996995 (Milica
Joksimović), 066 9654696 (Jelena Bogdanović)
Uplata se vrši na račun IK Nera,
220-133197-44 ProCredit Bank
***
Tama. Reč tako obična, tako mala, a izaziva
milion različitih osećanja u nama: jezu, podozrenje, strah, nesanicu, oprez,
ushićenje...
Tama. Tako nepoznata, tako strana, tako
sama, a opet - puna života, jer – svašta vreba iz tame. Svakojaka čudovišta,
vampiri i veštice, vile i noćnici, naprate i omaje... Plaši nas i uzbuđuje,
omamljuje i ushićuje, mami...
Svi se plašimo tame, našeg večitog
konačišta. Zamišljamo ga memljivog i hladnog, neplodnog i neizdrživog, pa
opet... O njemu pišemo, o njemu sanjamo, ka njemu, zašto da se lažemo –
stremimo, jer drugog izbora i nemamo.
Sa našim strahovima isto je kao i sa strahovima
drugih – zatrpavamo ih negde duboko u sebi, oglušujemo se o njih, varamo ih ili
pokušavamo da ih prevarimo, dok se tek poneki od nas usuđuju sa njima i da se
izbore.
Zbirka kratkih priča „Dolazak tame“ Stevana
Šarčevića jedan je od takvih pokušaja. Način da se izbori za život, za glas, za
opstanak i ostanak, način da se prebrodi dan, oplemeni, osmisli, oslika...
Četkice i boje koje Šarčević koristi možda
jesu grube i tamne, možda jesu strašne, ali nas dobrom rukom vode. Slike,
poruke koje nam Šarčević daruje snažne su, vriju, odzvanjaju duboko u nama
poput: Dolazim Svetlana i donosim ti poklone (iz priče „Svetlana“ koja, na
žalost, nije ušla u ovu zbirku); Šta je besmrtnost, ako nema ljubavi?
Neke od naših najlepših priča naći ćete u
ovoj zbirci: Čuvar, Kosovka devojka, Osvajači, svetove tako daleke i strane, a
opet tako bliske. Otuđenost, osama i očaj isto se pišu na svim jezicima, isto
osećaju u svim svetovima. Zato su nam ove priče tako bliske, tako naše, iako
pripovedaju o drugim svetovima, drugim vremenima, sudbinama.
Neko je jednom lepo primetio da Šarčević ne
piše, već peva svoje priče – jer prva mu je ljubav bila (i, koliko vidim, i
ostala) poezija – to se, uostalom lako zapaža i u načinu na koji gradi slike,
ali i same priče – uvučeni i razbijeni pasusi, neuobičajeni za prozu.
Drugovanje sa pisanom reči, sa knjigom nije
lak zadatak. To pisci jako dobro znaju, ali znaju to i čitaoci – oni koji su
gladni dobre priče, romana, zbirke... Pred vama su svetovi koji su proganjali
Šarčevića, neki osvojeni, neki ne, neki dosanjani, neki tek u začetku, ali živi
i slikoviti, pamtljivi... Možda i više nego što biste to želeli...
Tamara Lujak
Нема коментара:
Постави коментар