Slobodan Ivkov: Veliki vezir Iznogud

Veliki vezir Iznogud

Rene Gosini (scenario) i Žan Tabari (crtež): Veliki vezir Iznogud (1), Čarobna knjiga & Darkwood, Beograd

Slobodan Ivkov

S jedne strane, sve oko Iznoguda je fantastika iz čitavog, svevremenog univerzuma priča iz 1001 noći, a, s druge, u Srbiji će uskoro, aprila 2016. godine, opet izbori, ko zna koji po redu...

Veliki engleski pesnik Čoser je na izmaku srednjeg veka kliktao: "Stiglo je proleće! Vreme je za hodočašće!" Kod nas, vidimo, sve to zvuči drugačije. E, da nas slučajno ne spreči predizborna ćutnja, daj da pre toga brže-bolje obavestimo javnost kako se, baš u pravo vreme, vođkan ponovo pojavio jedan, večno na neuspeh osuđeni pretendent.

Da bismo ga videli, potrudila su se dva, verovatno trenutno najvažnija srpska izdavača stripova, "Darkvud" iz Beograda i "Čarobna knjiga" iz Beograda & Novog Sada, ali kanda ipak više sa ove strane Dunava, smeštena tu negde na Petrovaradinu...

Pre svega, samo još da napomenemo kako je prvi album izašao u ediciji "Karusel", po naški "Vrteška", a može i "Ringišpil"... Od volje vam post!

I to "vuče" na izgledne rezultate i "velike" promene koje će nam izbori doneti. Sjaši Kurta - da najaši Murta! I obrnuto. Toliko o lokalnoj političkoj sceni.

Elem, Veliki vezir Iznogud, samo da informišemo one veoma retke, a manje upućene čitaoce, onako amoralan, bezobziran, pomalo psihički poremećen, a u suštini primitivan i surov, pokušava da svim sredstvima (spletke, intrige, laži, klevete, tajni savezi, neprincipijelne koalicije, službena putovanja, sumanuti patenti...) elimiše dobrodušnog i naivnog bagdadskog srednjovekovnog kalifa Haruna al Rašida (prevodioc ga je preimenovano u Prašid!) i da postane "vlas'".

On to čini raznim mahinacijama, od 1962. na frankofonskoj, a od "Politikinog zabavnika" iz druge polovine šezdesetih i čuvene premijerne epizode "Duh iz papuča", koja je i u ovom albumu - i na srpskoj stripskoj sceni. Neki novinari su, ne samo po opisanom zlehudom usudu, već i po nekim drugim, ali prvenstveno fizičkim sličnostima, odavno zapazili podudarnost sa jednim našim vehementnim političarom, povremeno poređenim samo sa stripskim Rapućinom, kreacijom Huga Prata iz takođe stripske serije "Korto Maltežanin".

No, dobro...

I u Francuskoj je 1992. ustanovljeno zvanično priznanje "Prix Iznogoud" za neuspešne političare-pretendente. Za utehu našim aspirantima, 1999. osvojio ju je i Sarkozi, ali, kako danas vidimo, nije odustajao...

Sve pokušavajući da postane kalif umesto kalifa, Iznogud ne samo da je svugde gde je dospeo na francuskom (uključujući frankofone delove Kanade, Afrike, Azije...) ili u prevodu, postao sinonim za političare koji se neuspešno a podmuklo, spletkaroški i bezobzirno bore da osvoje vrh vlasti, već je proživeo i nesrećnu fazu "političke korektnosti", koja je osenčila epohu prelaska iz jednog u drugo stoleće. Naime, kada su scenarista Rene Gosini (René Goscinny) i crtač Žan Tabari (Jean Tabary) započeli kreiranje ove serije, sve je počelo kao baš ta, jedna neobavezna, ad hoc epizoda naslovljena kao "Duh iz papuča".

On, i sam pomalo blentavi lebdeći tupson, koji sve želje koje mu se upute shvata DOSLOVNO, vekovima je ispunjavao sve zahteve, pa se tu našao i veliki vezir, koji je, je li, preko njega, naravno, nameravao da ostvari svoju potajnu ambiciju, za koju, je li, svi sa ove strane znamo...

 Naime, više nego išta Iznogud (nomen est omen, fonetički: "he is no good")  želeo je da "postane kalif namesto kalifa". Već je i u polički žargon širom sveta ("I want to become Caliph instead of the Caliph", "Je veux devenir calife à la place du calife"...), a i u legendu, ne samo urbanu, i to ne samo kao idiom, već i kao zaokružena paradigma, stiglo to što je (a i kako je!) vezir namerio.

            Dakle, probajte, dovoljno je samo naglas izgovoriti: "He is no good", tj. ili, još bolje ALI  BRZO: "He's no good" - i svi znaju o kome je reč.

Posle po njega nepovoljno okončane prve epizode iz albuma (A i kakav bi se drugačiji ishod mogao očekivati?! Premda, da se ne lažemo, bilo je mnoooogo kasnije, na zahtev čitalaca, i epizoda u kojima je Iznogud USPEO da postane kalif, ali nije znao da se snađe, no to je druga priča...), posle te inicijalne skaske sa duhom iz papuča, idu naredne njegove karijerne i aspirantske katastrofe pretočene takođe u kratke pričice.

U najdužoj, bezrezervno antologijskoj, Azijati nadiru, rešeni da osvoje kalifat. Iznogud pokušava da ih instrumentalizuje, dodvori im se, pomogne im kao izdajnik, preporuči se i "ugradi" u vlas' kada osvajači pobede kalifatsku vojsku. Ali... itd.

Mi koji decenijama pratimo Iznogudove sunovrate već naslućujemo ishod, samo je u ovoj legendarnoj epizodi za PRAVE istoričare važnije da SAZNAJU istorijsku istinu kako su, u stvari, Mongoli tada izgubili i propali, jer su tokom manevara komandanti Džingis Kana pomešali svoje jurte i jogurte.

Naredna priča u albumu je, kroz priču o dokonim džinovima na jednom ostrvu, kao bajagi, namenjena šahistima...

Da skratim - urnebesno!