Vid Vukasović: Janova poema

Kao što je većini čitalaca verovatno dobro poznato „Janova poema“ je ustvari dosta nejasan fragment pesme nađen pre godinu dana, tačnije 14. primusa 1830, u ruševinama Landona, glavnog anglijskog grada u doba pre velikih potresa. Pokušaćemo da u daljem izlaganju damo skroman prilog proučavanju ovog rukopisa, svesni da time ne dajemo konačan sud i da će se njime u budućnosti sigurno pozabaviti mnogi istraživači antike.

Slično Bomu[1] usvajamo podelu „Janove poeme“ na tri dela od po devet stihova, od kojih na žalost četiri nisu potpuno čitljiva.

a/ Stihovi 1-9

1     I krilati se stopiše sa zvezdama

2     U ozarju im behu tela

3     Kliktahu od radosti

4     Navigatori svetlosti usmereni ka Alfi Ka

5     ... prekri ... mreže ato.. kvazar

6     Osvanu dan galaktičkog uvira

7     Svi behu spremni da spoznaju Orbitu

8     Stanica prima signale iz daljina

9     ... lanete prihvat... riranje

Komentar:

U tako davnoj prošlosti[2] ljudi nisu mogli imati letilice. Ni današnja tehnika nije uspela da stvori vazduhoplove teže od vazduha i verovatno u tome neće nikad ni uspeti. Ubeđeni smo da su stihovi inspirisani podvizima starih pomoraca, da opisuju neku njihovu plovidbu. Valja dodati da se nejasnoća nekih reči može objasniti i našim nedovoljnim poznavanjem starog anglijskog jezika, čije ozbiljno proučavanje tek predstoji.

Pesnik na vrlo lep način opisuje polazak brodova koji, slični jatu ptica zamiču za horizont, ozareni svetlošću zvezda, tako da izgleda kao da su s njima stopljeni. Veseli što kreću na novo putovanje, mornari pevaju, usmeravajući pramce svojih lađa ka cilju - zemlji po imenu Alfa Ka. U to vreme nije bilo kompasa, pa su se pomorci orijentisali pomoću sunca i zvezda, odnosno "svetlosti na nebu". Zbog toga pesnik u 4. stihu pominje "navigatore svetlosti". Sledeći stih je, na žalost, nepotpun, ali se u njemu očito misli na ribarske mreže, dok bi "kvazar" mogla da bude vrsta ribe. Nije, međutim, jasno šta se podrazumeva pod "galaktičkim uvirom". To je verovatno vrsta morske struje ili neka druga pojava na moru (veza sa virom, vrtlogom i sl.). Dok je Orbita, očito, ime luke, ne znamo šta znači reč "signal“ niti na kakvu se to stanicu misli. Ako pođemo od pretpostavke da su "signali" bile poruke koje su pomorci slali dimnim putem ili pticama poštonošama, onda bi stanica bila ustvari matična luka.

b/ Stihovi 10-18

10   U jurišu ka barijeri ksi

11   Degravitator se, sličan disku, vinu ka Kentauru

12   Odmaknute membrane hiperkosmosa

13   Stvarahu simfonije boja na ekranu

14   Očekivasmo susret sa Gamom

15   U vremenu koje protiče slapovima

16   Zahvaćeni burom Doplerovog puta

17   U ljubavi sa zvezdanom prašinom

18   Polje sila oko broda beše svemoćni znak

Komentar:

Druga grupa stihova je još manje jasna od prve. Može se samo pretpostaviti da je "barijera ksi" neki vrlo vetrovit moreuz koji tadašnji jedrenjaci i brodovi na vesla nisu lako mogli da savladaju. Ni danas, čitavih dvadeset godina posle njihovog pronalaska, parni brodovi nisu u stanju da se bez većeg rizika uhvate u koštac sa olujnim okeanom. "Degravitator" je ime jednog od brodova, možda admiralskog, koga zbog brzine i lakoće kojom seče valove pesnik upoređuje sa diskom hitnutim u vis. Poznato je da je bacanje diska bila jedna od najomiljenijih sportskih disciplina u antičko doba. Kentaur je geografski naziv,[3] verovatno toponim u anglijskom Kentu.[4] Ranija istraživanja su pokazala da su u vreme nastanka rukopisa "hiperkosmosom" nazivali nebo pred izlazak sunca, nebo čije su boje podsećale primitivnog čoveka na krila (membrane) džinovskog leptira ili vilinog konjica. "Ekran"označava horizont,[5] gama je neka luka. Reči kao "slapovi vremena" (15. stih) "polja sila oko broda" (18. stih), "zvezdana prašina" (17. stih) tipične su za ono vreme i nalaze se i u nekim drugim rukopisima,[6] pa na njih ovde nećemo obraćati pažnju. Do sada niko nije protumačio šta znači "Doplerov put". Nismo skloni da prihvatimo Bomovu pretpostavku[7] da je reč o starijem nazivu Lamuna, moreuza koji razdvaja Angliju od Jarope. Možda će neka od budućih ekspedicija doneti nove nalaze iz ovog udaljenog i danas gotovo nenaseljenog područja, što će nam pomoći da rasvetlimo i pitanje naziva pomenutog moreuza. Najzad, mislimo da je posebno lep i zaslužuje pažnju savremenog čitaoca stih 17. koji je već inspirisao jednog našeg mladog pesnika.[8]

c/ Stihovi 19-27

19   Na prvom mesecu prve planete je žar otkrića

20   Kentaurovi svetovi su kolevke novog doba

21   Stigosmo iz prošlosti jedne zemlje

22   Da bi drugu podarili ljudima

23   ... uslovi ... život

24   ... orb ... sat ... eonik

25   ... računi prirodnih izvora

26   Magnetska polja su pogodna

27   I sada niču u nedogleđ blistavi...

Komentar:

Na žalost, 23. i 24. stih su nepovratno izgubljeni, a 25. i poslednji okrnjeni. Ovo nam u još većoj meri otežava razumevanje „Janove poeme“. Sigurno je da su mornari sa broda „Degravitator“ doprli do neke do tada nepoznate zemlje, verovatno do grupe ostrva. Izraz "prvi mesec prve planete" pokazuje na koji način su merili vreme i, bez sumnje, predstavlja vrlo koristan podatak za proučavanje starih kalendara. Čudno je samo da pesnik kaže "na prvom mesecu...", umesto prvog meseca. Izgleda da su antički narodi, sujeverno smatrajući da nebeska tela utiču na zbivanja na zemlji, mislili da je svaka godina u znaku jedne planete.

Osvojivši ostrva arhipelaga Kentaur ("Kentaurove svetove") mornari se raduju pošto će moći da se vrate u domovinu sa vešću da su sada gospodari nove zemlje, koja je pogodna za obrađivanje (stih 26. pominje dobra polja, ali nije jasno zašto se nazivaju magnetskim) i obiluje vodom ("prirodnim izvorima“). Poslednji stih govori o svetloj budućnosti, o blistavim danima koji stoje pred posadom koja je uspešno obavila svoj zadatak.

Vrlo je značajno da, srećnim sticajem okolnosti, znamo i ime pesnika koji nam je ostavio ove lepe stihove. Pesnik-mornar se potpisao kao Jan Vilski, navigator intstl. broda... Ime broda je, na žalost, nečitljivo, ali je moguće da je Jan bio navigator broda čiju plovidbu opisuje. Šta znači skraćenica "intstl" nije utvrđeno. Pretpostavka da bi mogla da znači "interstelarni" nije prihvatljiva.[9] Stari pomorci su se, zaista, orijentisali pomoću zvezda, ali je suludo pretpostaviti da su zbog toga svoje primitivne brodove nazivali međuzvezdanim. Verovatnije je ta skraćenica označavala vrstu broda, grad kome je pripadao, vlasnika ili nešto slično.

I pored svih nejasnoća „Janova poema“ predstavlja vrlo značajan nalaz i pruža izvanrednu priliku ne samo za proučavanje anglijskog jezika, već i pomorstvo koje je, i pored slabe tehničke razvijenosti, igralo u to vreme ulogu koja nije za zanemarivanje.

1979.

---

[1] Bom, E., Antička književnost, Grosi 1830, str.174.

[2] Poema je nastala oko 2378 DE (druge ere).

[3] Bom, 3., Op. cit., str. 174.

[4] Ores, U., Staroanglijski Kent, „Glasnik društva arheologa“, br. 1, 1829, str. 43.

[5] Slično mišljenje ima i Kre Dun (Staroanglijska poezija,Puna 1821,str. 489)

[6] Vidi spisak pomenutih rukopisa u navedenom Dunovom delu, str. 491.

[7] Bom.E., Op.cit., 176.

[8] Ing Kri, Ljubav je zvezdana prašina u očima (iz zbirke „Galije ljubavi”, Izd. autora, Masala 1831.

[9] Irk, O., O antičkoj književnosti, Puna 1830, str. 63.