Kao što je većini čitalaca verovatno dobro poznato „Janova
poema“ je ustvari dosta nejasan fragment pesme nađen pre godinu dana, tačnije
14. primusa 1830, u ruševinama Landona, glavnog anglijskog grada u doba pre velikih
potresa. Pokušaćemo da u daljem izlaganju damo skroman prilog proučavanju ovog rukopisa,
svesni da time ne dajemo konačan sud i da će se njime u budućnosti sigurno pozabaviti
mnogi istraživači antike.
Slično Bomu[1] usvajamo
podelu „Janove poeme“ na tri dela od po devet stihova, od kojih na žalost četiri
nisu potpuno čitljiva.
a/ Stihovi 1-9
1 I krilati se stopiše
sa zvezdama
2 U ozarju im behu
tela
3 Kliktahu od radosti
4 Navigatori svetlosti
usmereni ka Alfi Ka
5 ... prekri ...
mreže ato.. kvazar
6 Osvanu dan galaktičkog
uvira
7 Svi behu spremni
da spoznaju Orbitu
8 Stanica prima
signale iz daljina
9 ... lanete prihvat...
riranje
Komentar:
U tako davnoj prošlosti[2] ljudi nisu
mogli imati letilice. Ni današnja tehnika nije uspela da stvori vazduhoplove teže
od vazduha i verovatno u tome neće nikad ni uspeti. Ubeđeni smo da su stihovi inspirisani
podvizima starih pomoraca, da opisuju neku njihovu plovidbu. Valja dodati da se
nejasnoća nekih reči može objasniti i našim nedovoljnim poznavanjem starog anglijskog
jezika, čije ozbiljno proučavanje tek predstoji.
Pesnik na vrlo lep način opisuje polazak brodova koji, slični
jatu ptica zamiču za horizont, ozareni svetlošću zvezda, tako da izgleda kao da
su s njima stopljeni. Veseli što kreću na novo putovanje, mornari pevaju, usmeravajući
pramce svojih lađa ka cilju - zemlji po imenu Alfa Ka. U to vreme nije bilo kompasa,
pa su se pomorci orijentisali pomoću sunca i zvezda, odnosno "svetlosti na
nebu". Zbog toga pesnik u 4. stihu pominje "navigatore svetlosti".
Sledeći stih je, na žalost, nepotpun, ali se u njemu očito misli na ribarske mreže,
dok bi "kvazar" mogla da bude vrsta ribe. Nije, međutim, jasno šta se
podrazumeva pod "galaktičkim uvirom". To je verovatno vrsta morske struje
ili neka druga pojava na moru (veza sa virom, vrtlogom i sl.). Dok je Orbita, očito,
ime luke, ne znamo šta znači reč "signal“ niti na kakvu se to stanicu misli.
Ako pođemo od pretpostavke da su "signali" bile poruke koje su pomorci
slali dimnim putem ili pticama poštonošama, onda bi stanica bila ustvari matična
luka.
b/ Stihovi 10-18
10 U jurišu ka barijeri
ksi
11 Degravitator se,
sličan disku, vinu ka Kentauru
12 Odmaknute membrane
hiperkosmosa
13 Stvarahu simfonije
boja na ekranu
14 Očekivasmo susret
sa Gamom
15 U vremenu koje protiče
slapovima
16 Zahvaćeni burom
Doplerovog puta
17 U ljubavi sa zvezdanom
prašinom
18 Polje sila oko broda
beše svemoćni znak
Komentar:
Druga grupa stihova je još manje jasna od prve. Može se samo
pretpostaviti da je "barijera ksi" neki vrlo vetrovit moreuz koji tadašnji
jedrenjaci i brodovi na vesla nisu lako mogli da savladaju. Ni danas, čitavih dvadeset
godina posle njihovog pronalaska, parni brodovi nisu u stanju da se bez većeg rizika
uhvate u koštac sa olujnim okeanom. "Degravitator" je ime jednog od brodova,
možda admiralskog, koga zbog brzine i lakoće kojom seče valove pesnik upoređuje
sa diskom hitnutim u vis. Poznato je da je bacanje diska bila jedna od najomiljenijih
sportskih disciplina u antičko doba. Kentaur je geografski naziv,[3] verovatno
toponim u anglijskom Kentu.[4] Ranija istraživanja
su pokazala da su u vreme nastanka rukopisa "hiperkosmosom" nazivali nebo
pred izlazak sunca, nebo čije su boje podsećale primitivnog čoveka na krila (membrane)
džinovskog leptira ili vilinog konjica. "Ekran"označava horizont,[5] gama je
neka luka. Reči kao "slapovi vremena" (15. stih) "polja sila oko
broda" (18. stih), "zvezdana prašina" (17. stih) tipične su za ono
vreme i nalaze se i u nekim drugim rukopisima,[6] pa na njih
ovde nećemo obraćati pažnju. Do sada niko nije protumačio šta znači "Doplerov
put". Nismo skloni da prihvatimo Bomovu pretpostavku[7] da je reč
o starijem nazivu Lamuna, moreuza koji razdvaja Angliju od Jarope. Možda će neka
od budućih ekspedicija doneti nove nalaze iz ovog udaljenog i danas gotovo nenaseljenog
područja, što će nam pomoći da rasvetlimo i pitanje naziva pomenutog moreuza. Najzad,
mislimo da je posebno lep i zaslužuje pažnju savremenog čitaoca stih 17. koji je
već inspirisao jednog našeg mladog pesnika.[8]
c/ Stihovi 19-27
19 Na prvom mesecu
prve planete je žar otkrića
20 Kentaurovi svetovi
su kolevke novog doba
21 Stigosmo iz prošlosti
jedne zemlje
22 Da bi drugu podarili
ljudima
23 ... uslovi ... život
24 ... orb ... sat
... eonik
25 ... računi prirodnih izvora
26 Magnetska polja
su pogodna
27 I sada niču u nedogleđ
blistavi...
Komentar:
Na žalost, 23. i 24. stih su nepovratno izgubljeni, a 25.
i poslednji okrnjeni. Ovo nam u još većoj meri otežava razumevanje „Janove poeme“.
Sigurno je da su mornari sa broda „Degravitator“ doprli do neke do tada nepoznate
zemlje, verovatno do grupe ostrva. Izraz "prvi mesec prve planete" pokazuje
na koji način su merili vreme i, bez sumnje, predstavlja vrlo koristan podatak za
proučavanje starih kalendara. Čudno je samo da pesnik kaže "na prvom mesecu...",
umesto prvog meseca. Izgleda da su antički narodi, sujeverno smatrajući da nebeska
tela utiču na zbivanja na zemlji, mislili da je svaka godina u znaku jedne planete.
Osvojivši ostrva arhipelaga Kentaur ("Kentaurove svetove")
mornari se raduju pošto će moći da se vrate u domovinu sa vešću da su sada gospodari
nove zemlje, koja je pogodna za obrađivanje (stih 26. pominje dobra polja, ali nije
jasno zašto se nazivaju magnetskim) i obiluje vodom ("prirodnim izvorima“). Poslednji stih
govori o svetloj budućnosti, o blistavim danima koji stoje pred posadom koja je
uspešno obavila svoj zadatak.
Vrlo je značajno da, srećnim sticajem okolnosti, znamo i ime
pesnika koji nam je ostavio ove lepe stihove. Pesnik-mornar se potpisao kao Jan
Vilski, navigator intstl. broda... Ime broda je, na žalost, nečitljivo, ali je moguće
da je Jan bio navigator broda čiju plovidbu opisuje. Šta znači skraćenica "intstl"
nije utvrđeno. Pretpostavka da bi mogla da znači "interstelarni" nije
prihvatljiva.[9]
Stari pomorci su se, zaista, orijentisali pomoću zvezda, ali je suludo pretpostaviti
da su zbog toga svoje primitivne brodove nazivali međuzvezdanim. Verovatnije je
ta skraćenica označavala vrstu broda, grad kome je pripadao, vlasnika ili nešto
slično.
I pored svih nejasnoća „Janova poema“ predstavlja vrlo značajan
nalaz i pruža izvanrednu priliku ne samo za proučavanje anglijskog jezika, već i
pomorstvo koje je, i pored slabe tehničke razvijenosti, igralo u to vreme ulogu
koja nije za zanemarivanje.
1979.
[8] Ing Kri, Ljubav je zvezdana
prašina u očima (iz zbirke „Galije ljubavi”, Izd. autora, Masala 1831.
Нема коментара:
Постави коментар