Slobodan Ivkov: EMITOR 486

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / PERIODIKA_FANZINI

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

EMITOR 486

Fanzin "Emitor" br. 486: Film - strip, Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", Beograd, april 2014.

Slobodan Ivkov

Naslov teksta ne predstavlja šifru nekog TV emitera koja bode oči srpskoj državnoj agenciji za telekomunikacije, pa samim tim zaduženoj i za elektronske medije (RATEL), već je naziv najdugovečnijeg i najistrajnijeg srpskog glasila ljubitelja ovog usmerenja. Koristim pomalo nezgrapan izraz "ovog usmerenja", a ne "fantastike" ili "naučne fantastike", jer je od svog osnivanja 1981. ova beogradska živahna družba "Lazar Komarčić" imala podnaslov Društvo prijatelja naučne fantastike, da bi se posle više od decenije preimenovala, odnosno "preodredila" u Društvo ljubitelja fantastike.

Širi zahvat i komotniji prostor - nema šta!

U pionirsko vreme realnog samoupravnog socijalizma, belodano sumnjivoj ekipi utočište je, i to uz mnogo političkog rizika, po privatnoj liniji pružio samo radnički univerzitet Braća Stamenković, tj. njen direktor Božo Koprivica, na svu sreću, još iz perioda saradnje u elitnom kulturnom časopisu "Treći program", prijatelj i kolega sa fakulteta prvog "Komarčićevog" predsednika Zorana Živkovića.

Naime, direktori ostalih potencijalnih domaćina društva javno su se pitali (postoje i pisani dokumenti koje parafraziram): "A šta ćemo, drugovi, ako ovi naučnofantastičari na nekom svom sastanku dokonaju da u budućnosti neće pobediti komunizam, kao najviši stadijum socijalizma, kako je to lepo sagledao, prorekao i teorijski obrazložio drug Karl Marks, a praksom potvrdili Lenjin, Mao Ce Tung i Enver Hodža - pa to ovi nesrećnici posle negde i objave? A ko će posle odgovarati za to, a?!"

I tako, za ovom broju prethodeće 33 godine ("Emitor" br. 486 je objavljen aprila 2014.), u svom časopisu koji se sada približio broju 500, "Komarci" su se stoga veoma malo bavili politikom, jer je među njima uvek bilo "svesnih pojedinaca", ali se ona ipak tu i tamo ipak provlačila.

Ovaj broj je posvećen klasiku horora H. F. Lavkraftu (1890-1937), a 11 priča i 3 pesme, kao omaže njemu, kreirali su domaći pisci koji su "osetili zov Ktulua": Dejan Ognjanović, Sanja Pavošević Alisa, Goran Segedinac, Ivan Tomić, Filip Rogović, Nenad Pavlović, Radoslav Slavnić, Miloš Petrik, Relja Antonić, Dušan Kovijanić, Tanja B. Trkulja, Marko Trivunčević i Damir Mikloš. Ima tu i dosta ilustracija od 11 crtača, manje ili više uspelih. Neke su po kvalitetu sasvim primerene amaterskim fanzinima, a neke stvarno izgledaju profesionalno. Diletante nećemo pominjati, ali talentovane autore hoćemo: pogotovo Borisa Radujka, Nemanju Radovanovića i, posebno, ilustratora naslovne strane Dragana Paunovića.

Sve je uredio Miloš Cvetković, a pripremio Žarko Milićević.

Samo da se razumemo, nadnaslov broja "GOF'NN HUPADGH CTHULHU" nije nastao tako što se neko iz redakcije nehatom laktom naslonio na tastaturu kompjutera ili mu je od iscrpljenosti glava pala na istu, već je to, kao što svi uredni poznavaoci ovog (pod)žanra znaju, sve i da ih probudite u 10h ujutro (u 4h ujutro oni i ne spavaju!) - deo zova strašnog čudovišta iz dubina, koje... itd.

A ko da mu se ne odazove, kada je tako zgodan?!

Užas jedan!