SLOBODAN IVKOV, 10., 14. septembar 2017.
Intimno
ponašanje
Dezmond Moris: "Intimno ponašanje",
izdavači beogradska Radionica SIC 1990. i niški Zograf 2005.
Nekako ispada da svakih četvrt veka ova neobična knjiga
iznenada volšebno vaskrsava u Srbiji. Videćemo da za to odista ima dobrih
razloga! Nadamo se samo da na sledeće izdanje nećemo morati da čekamo čak do
2030.
Sad', da li je svojevrsni etički oksimoron stručno pisati
o nečemu javno, raspredati o tome i na sva zvona obznanjivati šta smo tako
dumajući dokonali, kada je to još u naslovu okarakterisano kao intimno, bilo bi
samo po sebi zanimljiva tema - da nema još sočnijih povoda.
Sadržaj? Poneki autori, pogotovo kompjuterskih
priručnika, naslove poglavlja umeju da zakukulje i zamumulje, pa kada tražite u
Sadržaju ono što vam je praktično potrebno, po autorovom nazivu glave ne možete
ni da naslutite šta je njena tema.
No, bato, ovde nema dvoumica!
Kao i u samom osnovnom tekstu, Dezmond Moris (Desmond
Morris), koji je svetski poznat po svojoj knjizi "Goli majmun", ali i
"Otkrivanju čoveka", te delima o životinjama (na primer, o mački),
kojima, pa čak i u svojoj autobiografiji, povlači manje ili više suptilnu
paralelu između životinja i ljudi (ponekad doslovnu i otvorenu - ponekad alegorijsku),
jasan je toliko da još u vreme nastanka 1970/71. nije mogao da bude
eksplicitniji: "Koreni
intime", "Pozivi na seksualnu intimnost", pa onda, normalno -
"Seksualna intimnost". Potom se sve širi i kontekstualizuje u
"Socijalnu intimu", da bi se naglo suzilo, što na "Specijalizovanu
intimnost" - što na oblast supstitucije, na "Zamene za
intimnost". To ide sve do razmatranja "Intime s objektom"
(oho-ho!), "Samo-intimnosti" i "Povratka intimnosti". Na
kraju je i korisna Bibliografija, s popisom referentnih dela na engleskom, od
Darvinovog iz 1873. do Hajmovog iz 1971. Nažalost, nema novijih naslova!
"Posao policajca nije da dodiruje ljude, ali je
njemu dopušteno da to čini sa mnogo više slobode nego drugima", pored
ostalog lucidno zapaža Dezmond. "Za većinu ljudskih bića maksimum
privlačnosti dojki biće u času kada te dve polulopte dostignu svoju
najpotpuniju isturenost pre nego što postanu tako velike da počnu sa padom
nadole. To i objašnjava dilemu fotografa Playboya-a...", veli ovaj
marljivi i pedantni izučavalac, pa dodaje: "svaka žena bi trebalo da
razvije svoj sopstveni masturbatorski stil, i da je važno odvojiti više sati
sedmično kako bi novi responzivni šablon postao stabilan".
Ima tu i vazda drugih refleksija i iznenađujuće korisnih
uputstava...
A naš čestiti, odocneli narodni prosvetitelj čika Vasa
Pelagić zadržao se na instrukcijama tipa: "Na putu treba malo jesti i puno
paziti da ne nazebeš"! E, moj Vaso...
Eto dokle je to tvoje prosvetiteljstvo doguralo!
Usput, triput pogađajte zašto se, u stvari,
"učenicima i vojnicima često naređuje da vade ruke iz džepova"!
Pa, onda "mehanička intimnost", pa "telo
prosečne ženke čovekove vrste sadrži 28 odsto masnoće, a prosečnog mužjaka samo
15", pa zašto neki stariji muškarci "naginju ka ćelavosti više , a
neki manje" (prosto sam posle Morisovog dubioznog objašnjenja poželeo da
sam ćelav, ne samo do glave, već i svud po telu!!), pa drž - pa ne daj! Amo -
tamo, gore - dole, levo - desno, valja ovako - ne valja onako... Bolje triput
nego dvaput... Idi mi - dođi mi!
Obaška što akribični teoretičar naučnički nemilosrdno navodi
nužne i dovoljne, ali i poželjne mere u ovom smislu važnih ženskih i muških
organa i drugih njihovih atributa (grudi, struk, zadnjica... i sve tome srodno)
za, je li, njihove moguće valjane interakcije u cilju produženja vrste. Bogu
hvala, dužine i širine su u centimetrima, a ne inčima iako je pisac Englez, pa
se manjim ciframa ne udara mnogo na mušku sujetu i samopouzdanje neupućenih u
postojeće merne sisteme...
E sad, ima li išta prirodnije nego da se studenti bave
ovom temom?! Ergo, beogradski Studentski izdavački centar (SIC) joj se zdušno posvetio 1990. Treba li naglašavati i da
je izdanje planulo?! Doduše, na svu sreću, ne kao mnoga druge studentske
publikacije koje su do tada bile cenzurisane, isečene na froncle i, nekad
spaljene u komunalnoj toplani - nekad su ih pragmatičniji dušebrižnici
hladnijih glava reciklirali. Tek da se hartija ne baca i da se prašume
sačuvaju! A šta se stvarno događa u tim prašumama, pogotovo onima koje se
krčenjem pretvaraju u Brazilije i slične otuđene metropole - to već nije u
nadležnosti cenzure!
Ali - ne lezi vraže - i vazda duhovne hrane, dubokih
uvida i samospoznaje željne Nišlije ovo delo su otkrile posle 25 godina! Na svu
sreću, u odličnom prevodu, profesionalno i životno još iskusnijih osoba
(Anđelka Cvijić i Zlata Kijurina), koje su svoj prevod u međuvremenu još i malo
doterale.
Najiskrenije, ovo je knjiga nastala pre skoro pola veka,
ali nas i sada nemilosrdno, a objektivno, suočava sa nama samima. Šalu na stranu,
njoj ni danas nema mnogo šta da se doda. Uostalom, oba izdanja su, bez obzira
na razmak, u osnovi potpuno identična.
I tako, mi, vapijući glasovi u sve većoj pustinji
alijenacije oko nas, plediramo za hitno reizdavanje jedne očigledno ultimativne
knjige za ovu temu!
Slobodan Ivkov
Нема коментара:
Постави коментар