Slobodan Ivkov: Biblija u stripu

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Religiozna fantastika

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

Biblija u stripu

Iva Hot (scenario) i Andre Leblank (crtež): „Biblija u Stripu“, izdavač „Soteria“, Beograd, 2007.

ISBN: 978-86-81809-70-9

Slobodan Ivkov

Čitava fantastika, a bogme i "ozbiljna" književnost počivaju na religioznim narativima i bajkama, od „Epa o Gilgamešu", preko mitova i legendi, do hrišćanskih čuda koja valja da se pripišu počivšim sveštenicima, e da bi se oni upisali u svece. Ima tu onih koji su ptice po nebu nagovorili da lete u jatima u obliku krsta, pa onih koji su jata riba dovodili u plićake da isplivavaju na površinu i, sve pućkajući ustima, pažljivo slušaju propovedi i činodejstvovanja... da ne nabrajamo više mirakle koje su opisivali njihovi sledbenici. Za druge, to su sjajno ili naivno izmaštane i iskonstruisane fantastične pričice.

Kako god okrenemo, u religiji ima fantastike, na ovaj ili onaj način doživljene i realizovane.

U SFR Jugoslaviji katolička crkva bila je ta koja je prva osetila najavu promena, razumela duh novog vremena i pokušala, ne samo da mu se prilagodi, već i da ga usmerava. Prepoznavši senzibilitet novih generacija, odraslih na stripovima i uz TV, već 1981. godine, samo godinu dana posle Titove smrti, završila je intenzivno objavljivanje stripovanih "početnica", namenjenih mladima i onima kod kojih se tek budilo interesovanje za religiju. Iste sezone videli smo osrednje nacrtanu, ali zato veoma preglednu i svima jasnu, dvanaestotomnu „Bibliju u stripu" sa preko 1.000 stranica, zatim dva, u likovnom pogledu na najvišem svetskom nivou (italijanski stripski klasik Dino Batalja), a u scenarističkom početnička žitija Frančeska Asiškog („Brat Franjo") i Antonija Padovanskog („Brat Antun", Novi Sad) kojih još uvek tu i tamo ima u našim striparnicama. Zatim su 1986. godine, Radovan Devlić i Igor Kordej u Zagrebu stripovali petotomno žitije Ćirila i Metodija.

U Srbiji su iste godine dvojica vrsnih stripara predložila Srpskoj pravoslavnoj crkvi da pod njenim nadzorom narodu vizuelno, stripom, približe život i delo Svetog Save, ali nisu dobili blagoslov. Odobrenje je stiglo tek četvrt veka kasnije, i to dvojici đakona koji su od svega odmah napravili pravo malo čudo. No, ne o Svetom Savi! O njegovom ocu može - o njemu ne!

Neverovatno, ali pojavljivanje najobimnijeg jednotomnog stripskog izdanja 2007. godine, koje je u Srbiji ikada do tada objavljeno, prošlo je potpuno nezapaženo. Mali izdavač na čijem je čelu urednik Dane Vidović je sa svega troje saradnika, dajući delu podnaslov „Najpoznatiji biblijski događaji", na najvišem profesionalnom nivou obavio pomenuti posao koji je 1978 - 1981. godine zagrebačka „Duhovna stvarnost" radila sa celom redakcijom. Štaviše, ovdašnje izdanje je i kompletno u boji, a 12 originalnih knjiga je, uz neznatna skraćenja, sažeto u jedan tom od 800 stranica. Scenario je krajnje funkcionalan. Crtež je znalački korektan, profesionalan i prvenstveno ima edukativnu ulogu. Sve deluje izuzetno privlačno, pogotovo za pripadnike novih, "ubrzanih" generacija. Esencija Biblije. Svaka čast na trudu!

No, primećuje se i nekoliko neobičnih osobina.

Prvo, upadljivo su izostavljene baš neke teme i priče koje imaju dublje filozofske konotacije ili podstiču na razmišljanje, pa tu i tamo dovode u pitanje dogmu, iako se na kraju sve okonča s naravoučenijem i, ukoliko je potrebno, s hepiendom. Takva je na primer „Knjiga o Jovu".

Drugo, sadržaji iz Biblije su u „Bibliji u stripu" ponekad za iole zahtevnijeg čitaoca ipak za par nivoa nedopustivo uprošćeni.

Treće, neke table i replike koje su nam poznate iz inostranog izvornika, a i hrvatskog prevoda - izostavljeni su i premontirani.

Četvrto, promenjeni su izvorni naslovi, pa tako umesto „Na Gori preobraženja", sada na str. 608 imamo naslov „Dečak i očeva vera".

Peto, izostavljeni su čitavi stavovi iz Biblije koji su nesporno izvorno stripovani. Negde postoje! Na primer, u prethodnom poglavlju, ionako različito naslovljenom, preskače se važna epizoda iz Novog Zaveta o Isusu u Jerusalimskom hramu (koja se nalazi u izdanju „Kršćanske sadašnjosti" iz 1981. godine, pa umesto „Marko 9:33" na str. 608 u najavi imamo „Marko 3: 26, 33"... Potom, posle „Bega u noći" („Matej 2:9-14") na str. 561-563, u srpskom izdanju „Biblije u stripu" izbačeno je 6 tabli: „Porodične kuće u Palestini", „Iza zatvorenih vrata" i „Odeća u starom veku".

Neću dalje nabrajati razlike koje idu na štetu ovog izdanja "Biblije u stripu", jer smo svi srećni da smo ga bar konačno dobili na srpskom! Nije sasvim adekvatno poređenje, ali mehanizam utehe je isti kao što je delovao i pre pola veka, kada smo dobijali prevedene sakate epizode mnogih stripova, od „Ripa Kirbija", preko „Osvetnika" i „Asteriksa", pa do „Alana Forda" ili pre "samo" tri decenije „Indijansko leto" Mila Manare i Huga Prata.

Jedina razlika je što smo tada živeli u blaženom neznanju da postoje i drugačije verzije...

I mnogi vernici će biti u blaženom neznanju povodom ovoga - pa svima lepo!

Beati pauperes spiritu!

Slobodan Ivkov

   

Slobodan Ivkov: Knjiga o Jovu

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Religiozna fantastika

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

Knjiga o Jovu

Geza Šetet: „Knjiga o Jovu“, izdavač „Forma B“, Beograd, 2019.

ISBN: 978-86-86507-70-9

Slobodan Ivkov

Prema statističkim podacima, trenutno će između 80 i 90 odsto stanovnika Srbije, ako već i nisu neposredno čitali Bibliju, veoma lako razumeti dileme i muke kroz koje je, voljom hirovitog, sumnjičavog i paranoičnog Boga, prolazio nesrećni mučenik, čovek Jov u ovoj stripovanoj verziji iz Starog Zaveta, dok preostalih 10 do 20 odsto bogatih srpskih  "dobitnika tranzicije" živi u varljivoj  konformističkoj zabludi da jesu, i da će zauvek ostati pošteđeni Jovovih muka.

Podsetimo se samo ukratko priče!

U zemlji Uzu (možete je zvati i Srbija, Stradija ili od volje ti, dragi čitaoče), živeo je pravednik Jov. Poštovao je Boga, klonio se zla, ni sa kim se nije svađao, živeo dobro, bio darežljiv, druželjubiv, oformio uspešnu porodicu, pošteno zaradio svoje imanje i državi uredno plaćao svoje račune i poreze.

Jednog dana sinovi božji dođoše pred Boga, a sa njima stiže i Satana. Začudo, iako svemoguć i sveznajuć, Bog ga ne prepozna (Sic! Contradictio in adiecto - ali to sada nije toliko važno). Satana veoma lako nahuška Boga, koji prema Šetetovom prikazu eonima sedi na prestolu i možda mu je pomalo i dosadno, da sve oduzme dobrom Jovu, da ga satre bolestima i smrću, što porodice - što stoke, sve to, tobože, da isproba odanost čestitog čoveka.

Lakoverni, sujetni i povodljivi Bog veli Satani: „Evo, predajem ti sve što Jov ima!“, vala da ga stavimo na muke, nego šta! Đavo jedva dočekao, pobi Jovu sve najbliže, decu i stoku, oduze mu imanje, posao i novac (treba li isticati i da su se od poštenjačine odmah i vaskoliki prijatelji spontano distancirali, te ga na daleko zaobilazili?!), na Jova baci čireve, rakove, zubobolje i pusti ga da se bez para muči i valja u blatu, te da neprestano razmišlja o razlozima nepravde, surove Božje volje i svrhe svog života. Da skratimo, biblijski epilog je "producentski", ali hepiend ne deluje ubedljivo, već veoma nategnuto iskonstruisan.

Bilo kome ko se bavio "aktivnim" spisateljstvom, pa i dugogodišnjom "pasivnom" konzumacijom, čitalaštvom iole slojevitije literature, bez obzira da li je onaj prvi pisac antičkih ili novovekovnih filozofskih rasprava u dijaloškoj formi, drugi gledalac pozorišnih komada, a treći čitalac, recimo, Danteove „Božanstvene komedije" biće očigledno da je tekst Knjige o Jovu uobličavalo više pripovedača, verovatno i kroz čitave vekove. Svako od njih je ugrađivao svoj stav, od toga da je sve oko naših života besmisleno i prah, pa do ubeđenosti o ovakvoj ili onakvoj postsmrtnoj kompenzaciji za ovozemaljske patnje. Tek proučivši od reči do reči Knjigu o Jovu i stavove onih prvih, možemo da spoznamo koliko duboko sežu koreni tzv. "grobljanske poezije" (recimo, „Groba" Tomasa Blera, videti na:

http://fantastikologija.blogspot.rs/2016/08/slobodan-ivkov-robert-bler-grob.html )

Sve to oko dileme: ima razloga (sve je to za dobrobit Jova, samo naši nedorasli umovi to ne mogu da sagledaju) - nema razloga (baš briga neki "viši entitet" za muke običnog zemaljskog raba), saznajemo kroz razgovor Jova i tri prijatelja koja su mu se ipak vratila, možda da pokušaju da proniknu u razloge ovakvog "jovovskog sindroma" preokreta i sunovrata, a možda i da nešto nauče na tuđem iskustvu, jer, ako su odista bili premudri, dobro znaju da se pametan uči na tuđoj nevolji i iskustvu, a onaj drugi - na svom.

Ne propuštam priliku da uvek skrenem pažnju javnosti na neko stripovano religiozno, pa i biblijsko štivo, što smo činili, na primer, i u Blicu br. 3995, kada je u Srbiji, ujedno i kao do tada najobimnije jednotomno štampano stripsko izdanje ikada nastalo na srpskom (800 strana, "Soterija", Beograd, 2007.) prevedena navodno kompletna "Biblija u stripu" scenariste Ive Hot i crtača Andre Leblanka. Stvarno kompletna? Ne!

Prvo, u nesumnjivo dragocenoj „Bibliji u stripu" preskočena su mnoga "nezgodna" poglavlja, skaske, epizode i priče,  pa i ovaj Jovov "vruć krompir", prepun dilema, promišljanja, kolebanja, sumnji i različitih stavova o smislu ovakvog života, masu misli koje bi podstakle mnoga neprijatna pitanja na koja sveštenici nerado i izokola odgovaraju, i, drugo, tekstovi su prepričavani.

Geza Šetet, koji je 1953. rođen u Kikindi, a od 1980. živi u Tavankutu, DOSLOVNO je, od reči do reči, prepisao tekst „Priče o Jovu"  iz „Svetog pisma" (smeštenu ne slučajno između „Knjige o Jestiri" i „Psalma"), baveći se Jovom i od ranije, kao pripadnik adventističke crkve. Potom ga je stripovao na 122 stranice (ne samo ilustrovao!), te tekst upisao i latinicom i ćirilicom za dva odvojena izdanja! Što se crtačke izvedbe tiče, može da se konstatuje kako je neverovatno napredovao od kada smo videli njegove poslednje stripove, ali i da mu je nedostajao urednik-producent, koji bi kanalisao njegovu eksploziju energije i očigledno od nekud "od gore" stigli, ako ne "poziv", a ono "podsticaj" ili, diplomatski rečeno "ohrabrenje" za ovako monumentalan projekat, zatim mu tu i tamo sugerisao neka drugačija kompoziciona rešenja i, najvažnije, rekao mu kada je vreme da se zaustavi i više ne opterećuje crtež.

Aksiologiju na stranu: vidljiva je ogromna pasija, rad i trud!

Ne treba tu sada tražiti mane!

Nema nikakve sumnje da je Šetet u delo krajnje iskreno uneo i svoja stradanja ili bar iskustva!

Šta? Koja konkretna?

To samo on zna, a mi po njihovim mračnim odsjajima iz prikazanih likova i epizoda možemo samo da naslućujemo, i da saučestvujemo!

U ponekom liku sigurno možemo da se i prepoznamo, ako bolje zagledamo, toliko ih ima...

Odlične tekstove o biografiji Geze Šeteta („Umetnik stripa i duha") i radu na „Knjizi o Jovu" („Kada se nad nama Nebo zatvori: Knjiga o Jovu Geze Šeteta"), napisao je Zoran Stefanović, sačinivši uz sve i temeljnu stripografiju ovog značajnog srpskog umetnika, mađarskog porekla.

Ovakav pristup stripovanju obimnih delova Biblije, kao što je Gezin, nismo videli ni u svetskim okvirima!

Nije ovo ni prva njegova stripovana knjiga religiozne provenijencije. Izdavač „Preporod" iz Beograda mu je 2015. godine, u punom koloru i na velikom formatu (visina: 29 cm; širina: 20,5 cm) na 232 stranice objavio „Isus, reč Božja".

Usput, da se ovom prilikom podsetimo jedne minijature iz stripa „Hogar Strašni", one kada mu sve pođe naopako u životu. Kućica mu izgori, brod u oluji strada, posada ga napusti (uprkos svemu - ne i žena; shvatili vi to kao njegov plus ili minus u tom stradalništvu i opštoj pogibelji!) i... da ne nabrajamo više. Hogar se nekako izvuče na jednu oštru (a i kakva bi drugačija u takvoj situaciji mogla da bude?!) hrid, digne ruke prema nebu i zavapi: „Zašto ja?“.

Iako Hogar nije baš poznat kao čvrst i stamen u veri (nijednoj!), nismo ga videli ni da polaže žrtve paljenice, a i oko sveštenika Olafa koji, kao i sve Normane, pokušava da ga privede krstu, vrda amo-tamo, iz oblaka, s nebeskih visina, stiže glas od nekog, verovatno od nordijskih mnogobrojnih božanstava, neprikazano kojeg, pa našem vikingu odgovara: „A zašto da ne?!“.

Uzeo sam taj motiv za plakat jedne od tribina koje su održane u Domu omladine Beograda i sada ga prilažem. Tema za najdublje razmišljanje o možda najvažnijem pitanju koje možemo da postavimo!

Slobodan Ivkov