SLOBODAN IVKOV: Izdavaštvo 1804-1918

SLOBODAN IVKOV, 19. februar 2017.

Izdavaštvo 1804-1918.

Vladimir Anđelković: "Izdavači i izdavaštvo u Srba (1804-1918)", Art Press, Beograd, 2016.

Može li se više od 110 godina celokupnog srpskog izdavaštva u periodu 1804-1918. sveobuhvatno, ali i za istoričare relevantno, ozbiljno rezimirati stručnim tekstom i kompletnom literaturom na samo 6 stranica? Doduše - velikog formata... A onda na naredne 22 strane reprodukovati naslovnice svih najvažnijih izdanja? Može! Još i kako! Ne samo zbog poštapalice rezigniranih "šta da se radi, takva su vremena, mora se, nema nam druge kada vlada za kulturu ne odvaja čak ni 1% od svog budžeta...", ili eventualno zbog izreke onih koji unapred kolutaju očima i vele "o tempora, o mores!" ili, možda, konstatacije cinika koji bi rekli "pa, i nije se bogznakoliko ni objavljivalo u tom periodu", što nije tačno, već zato što je autor mr. Vladimir Anđelković, osnivač privatnog "Centra za istraživanje digitalne kulture", posle ogromnog stečenog iskustva iz stotinak svojih izdanja u kojima je pravio svakojake rezimee (od opusa pop-kulturnih ikona, preko likovnih umetnika i pravaca, pa do pregleda kompletnog razvoja industrije u Srbiji) maestralno sve ovo postigao! I ne samo to! U galeriji beogradskog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, prostoru koji ima nekih tridesetak kvadrata, plus zid stepeništa, u decembru je izloženo i to i još štošta...

Neverovatno!

Jedino uporedivo sa ovim u prethodnih pola veka je po formi i obimu grandiozno izdanje, knjiga "Katalog knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda 1519-1867" iz 1973. godine (velik format, približno 24 sa 35 cm, tvrd povez, 540 stranica...), a u izdanju Narodne biblioteke Srbije.

I to, uz više napomena, od kojih su najvažnije dve!

Prvo, projekat iz 2016. je osmislila, napisala i njegovom štampanom realizacijom rukovodila samo jedna osoba, dok je isto to 43 godine ranije radilo mnoštvo: šestočlani uređivački odbor, urednik izdanja, redaktor i bezbroj radnika Narodne biblioteke koji su sakupljali i sređivali objavljene podatke o pojedinim naslovima.

  Drugo, u 11 uvodnih stranica sintetičkog teksta iz 1973. o navedenom periodu ima manje i teksta i faktografije (ostatak čine opisi pojedinačnih naslova), nego na šest stranica iz Anđelkovićevog izdanja.

U obe ove razlike, a i u mnoge druge, može da se uveri svako ko ih je uzeo u ruke. Toliko o državnim institucijama koje treba da se bave srpskom kulturom i tradicijom!

Uzgred, Narodna biblioteka Srbije od onda nije objavila ni jedno, ma ni približno akribično, a kamoli obimno izdanje kao što je bilo pomenuto.    

Slobodan Ivkov