SLOBODAN IVKOV, 19. mart 2017.
Kako da
lenčarite
Tom Hodžkinson: "Kako da lenčarite",
Dosije, Beograd, 2008.
"UČI,
RADI, VREDAN BUDI - I SVE ĆE BITI DOBRO", "ko radi - ne boji se
gladi" i "u radu je spas", samo su neka od naravoučenija koja
smo dobijali kod kuće i u školi, u ono prostodušno vreme dok smo odrastali.
Koliko su to valjane poduke, a koliko floskule - videlo se u toku nekoliko
naših poslednjih decenija. Uostalom, neka oceni svak' sam za sebe. Usput, bilo
je u nas, sećamo se s gorčinom, onomad sličnih sentenci i o pravdi, poštenju,
istinoljublju i sličnim moralnim vrlinama koje se, kao, visoko vrednuju u
jednom čestitom društvu, ali da ne gubim vreme na budalaštine. Elem, i Karl
Marks & Fridrih Engels smatrali su da je "rad stvorio čoveka", premda
ima i onih koji tvrde da je, u stvari, dokolica ta koja je stvorila čoveka, ali
- dobro... I na onu: "ko rano rani - dve sreće grabi", pakosni srpski
narodni aforističar, nesumnjivo subverzivni neradnik, danguba i defetista, vrlo
brzo je našao oportunistički odgovor: "ko rano rani - ceo dan je
pospan". Ničim izazvana, u ovakvoj, svakojako bolesnoj savremenoj Srbiji,
u kakvoj " čovek mora da radi dva posla kako bi mogao da pokrije gubitke
koje stvara na trećem", kako misli aforističar Aleksandar Baljak, pojavila
se jedna šokantna knjiga (naravno, ova!), kakvoj do tada nije bilo premca, a
čiji je neuvijeni podnaslov: "Priručnik za dokoličare". Njen sadržaj
nije nekakvo zezanje, šala-komika! Autor (Devon, 1968.) krajnje ozbiljno,
naučnom aparaturom i uz mnogo citata i nešto manje fusnoti, potkrepljuje svoju
tezu kako je, uprošćeno i pomalo kondenzovano rečeno, lenčarenje mnogo
produktivnije od rutinskog rada po inerciji, muvanja koje je, u stvari, samo
sebi svrha. S druge strane, pisano je opušteno, razumljivo za svakoga, baš
onako kako za najširu publiku svoja dela većinom i izlažu savremeni svetski
publicisti i naučnici, uz mnogo duhovitih primera i teza, kao što su, recimo,
"pronalazak sijalice bio je jedna od najvećih simboličkih pobeda u ratu
između industrije i lenjosti", potom odgovori te iste surove industrije
kakvu je definisao Henri Ford a u "Modernim vremenima" ismevao Čarli
Čaplin, monstruma bezdušne masovne proizvodnje čiji je farmaceutski segment
poslednjih godina smislio obavezne "lekove protiv lenjosti" koji
"podstiču živahnost" kod radnika, pa je tu i "karakterizacija
radnih obrazaca dokoličara" dr Džonsona, pa... Poglavlja? Evo samo nekih
naslova (poređana su po satima u danu - svako poglavlje je pun sat!):
"7,00 / Budni san", "8,00 / Ustajanje je težak posao",
(...), "11,00 / Zabušavanje", "13,00 / Smrt ručka",
"14,00 / O razboljevanju", (...) "01,00 / Seks i
lenstvovanje"... itd. Na kraju ove inteligentno subverzivne knjige su:
popis korisnih sajtova, spisak knjiga i članaka sa istom ili sličnim temama, te
neprocenjive napomene na čak 30 stranica, dragocenih objašnjenja pojmova i
mnoštva pravih malih odrednica sročenih od strane sjajnog prevodioca Nevene
Mrđenović. Inače, koliko je tema bliska ovoj porodici i s kakvom posvećenošću
je sve uobličavano, govori i to što je Dušan Mrđenović napisao nadahnut
predgovor o "pravu na slobodno vreme" (ili, kako reče anarhista i
buntovnik Pol Lafarž: "pravu na lenjost") na čak sedam stranica, uz
par velikih uporednih tabela vremena utrošenog na proizvodnju, potrošnju i
slobodno raspoloživog! Knjiga na preko 330 stranica belodano dokazuje kako
lenjost, u stvari, doprinosi progresu. Štaviše, upravo proporcionalno! Mislite
o tome!
Slobodan Ivkov
Нема коментара:
Постави коментар