SLOBODAN IVKOV: Šta Frojd NIJE rekao

SLOBODAN IVKOV, 06. mart 2017.

Šta Frojd NIJE rekao

Žarko Trebješanin: "Šta Frojd zaista NIJE rekao", Službeni glasnik, Beograd, 2016.

SVAKODNEVNO SE SUSREĆEMO sa knjigama u kojima neko nešto veli, podučava ili pripoveda, a još od malena su nam sugerisali ili nas propitivali u školi o tome šta je neki pisac svojim delom hteo da kaže, šta je mislio time što je rekao ili šta je pišući podrazumevao. No, nedavno smo se sreli sa već trećim izdanjem ostvarenja u kojem nam njen tvorac belodano pokazuje šta neko nije rekao ili napisao, a mi mislimo da jeste. A nije reč o bilo kome! Pogotovo ne o nekome čiji uticaj na našu civilizaciju nije mali. Štaviše, u poslednjih 100 godina je ogroman! Nemerljiv! Naime, verovatno našoj najširoj publici najpoznatiji srpski psiholog Žarko Trebješanin je, posle svog "Malog leksikona psihoanalize" od pre skoro dve i po decenije (1993.), napisao knjigu o tome šta sve osnivač psihoanalize Sigmund Frojd (1856-1939) nikada nije napisao "a ljudi ipak pogrešno veruju da jeste!". Na primer, hajde-de što je mnogima od nas, kao zgodna poštapalica, posle Erosa koji je nesporno pominjan u Frojdovoj teoriji nagona kao simbol nagona života, došao i Tanatos, kao eventualna "personifikacija" nagona smrti (ovaj nagon jeste pominjao), ali na ovu zabludu su se "primili" i najugledniji svetski teoretičari psihologije! Trebješanin ne samo da dokazuje kako Frojd nikada nije pominjao nekakvog Tanatosa, već i imenuje svetske autoritete koji su mu to lančano pripisivali. Pravili o Tanatosu i odrednice u psihološkim enciklopedijama! Potom, pogrešno mu se kači to da se po njegovom učenju SVE što se zbiva u duševnom životu jednostavno svodi na seksualnost i da tobože SVE svodi na seks. To je, em "karikatura" njegovog rada, em Frojd u dve svoje teorije nagona, jednom prilikom tom "seksualnom nagonu" suprotstavlja "nagone ega", a drugi put "nagon smrti" (bez Tanatosa!). O tome da, recimo, Frojd NIJE pronalazač "nesvesnog", što mu laici pripisuju, da pacijent odmah ozdravlja čim mu analitičar razotkrije nesvesno, da je Frojd zahtevao da uloga psihoanalitičara bude samo pasivna tokom rada sa pacijentima, da u nama postoji samo jedno "nesvesno", da je ono identično sa "potisnutim", da psihoanaliza počiva na učenju o "podsvesnom", da je "potiskivanje" isto što i "odbacivanje", da je Frojd sasvim "provalio" žene, te o još mnogim drugim interesantnim zabludama, Trebješanin na oko 300 str. piše zanimljivo, svima razumljivo, u 65 kratkih tekstova grupisanih u 15 poglavlja. Treće, malo izmenjeno izdanje od 1994. nam garantuje da je delo prošlo sud javnosti, pa i one najstručnije!

Slobodan Ivkov