Slobodan Ivkov: PRISUTNOST

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Beletristika_prevedena

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

PRISUTNOST

Jerži Kosinski: "Prisutnost", Algoritam izdavaštvo, Beograd, 2005.

ISBN: 978-86-7662-016-4

Slobodan Ivkov

Može li predsednik SAD da postane i neka glupa, infantilna, lažljiva, beskrupulozna, maloumna, neurotična ili na neki drugi način psihički poremećena osoba? Ili možda neka osoba koja o svetu izvan sfere sopstvenih interesa katastrofalno malo zna?

Kako sa tamošnjim tupsonima to stoji u stvarnosti, videćemo koliko sutra, posle američkih izbora - kada se saopšte rezultati ¹⁾.

Ako ne može, onda je ovaj roman iz 1970. godine, u kojem se idiot, pa još i nepismen, brzo uspinje na najviši stepenik tamošnje društvene lestvice - čista politička fantastika.

Ali, ako može - onda je ovo delo ipak nesporni realizam!

Najbitnije, ova knjiga otvara i ubedljivo obrazlaže i tu mogućnost!

I to da se ostvari čak jednom blentovu; ni krivom - ni dužnom!

Sjajni glumac Piter Selers (Peter Sellers) široj je javnosti najviše poznat po ulozi inspektora Kluzoa u kultnoj seriji dugometražnih igranih filmova "Pink Panter", kao i po nekoliko različitih likova koje je glumio u genijalnom engleskom filmu iz 1964. godine, nastalom pod rediteljskom kapom Stenlija Kjubrika, "Dr Strendžlav ili Kako sam prestao da brinem i zavoleo Bombu" (ponegde kod nas je "Doctor Strangelove..." doslovno prevođen sa: "Doktor Čudoljub...").

Selers je maestralno, krajnje redukovanom ekspresijom i svedenom mimikom neprestano nasmešenog retarda, u filmovanoj verziji romana koji bi veoma slobodno mogao da se prevede i kao "Biti u pravo vreme na pravom mestu", oživeo ovog, od detinjstva u jednoj kući izolovanog, u vreme radnje fizički uveliko zrelog, ali mentalno zaostalog čoveka neodređenih godina. Kod nas je, ko zna zašto, u bioskopima taj film "Being There" iz 1979. prikazivan 1980. pod naslovom "Dobro došli, mister Čens"...

Celokupno znanje maloumnik je stekao gledajući TV, a jedino što je umeo da radi bilo je baštovanstvo.

Posle smrti bogatog dobročinitelja (možda i oca!) koji se, nerazjašnjeno zašto, decenijama starao o njemu, držeći ga od detinjstva u dvorišnoj kućici, tog muškarca kojeg je i služavka do svoje smrti znala samo kao Čens, advokat brže-bolje izbacuje u nepoznatu mu sredinu. Pokojnik nije imao naslednika.

Slično kao i u jednom drugom, nemačkom filmu "Tajna Kaspara Hauzera", ali snimljenom po istinitom, nikada razjašnjenom događaju, dakle veoma slično situaciji kada se njegov sapatnik sa druge strane Atlantskog okeana Kaspar Hauzer, takođe naizgled niotkuda (najverovatnije je bio neko, kao i Čens, vanbračno dete), pojavio u jednom gradu, ništa ne razumevajući od onoga što ga okružuje - i Čens se zatekao na ulici, izvan visokog zida kojim je imanje bilo opasano.

Bez ikakvih dokumenata, čak i bez prezimena, i to odmah u svetu Njujorka!

"Don't panic!", kako bi to rekao onaj lik u "Galaktičkom vodiču za autostopere".

Opet, slično Forestu Gampu iz trećeg izdaleka srodnog filma "Forest Gamp", i veoma duhovitog istoimenog romana, (ne)srećnik na čudan način nailazi na dotadašnjeg američkog predsednika, ali Čens (engl. Chance = slučaj, dakle Slučajko) stiže mnoooogo dalje od Foresta (engl. Forest = šuma, dakle Šumenka)...

Vrhunska fantastična satira!

A sve, kao, ozbiljno...

"Lice mu nije odavalo ništa, ponašao se staloženo i suzdržano", piše o Čensu na str. 67 sjajni cinik Jerži Kosinski (Jerzy Kosinski). Taj pisac je, rođen kao Josek - Jerži Lewinkopf 1933. u poljskom Lođu, 1957. nekako stigao u SAD, pa iako je u početku očajno znao engleski (bolje rečeno - uopšte nije znao jezik!), ne samo da je vremenom postao profesor engleske književnosti i književne kritike na univerzitetu Jejl i koledžu Devenport, nego je čak izabran za predsednika američkog i svetskog PEN centra! Pre nego što se, ne doživevši ni punih 58 godina, ubio u Njujorku 1991. godine, imao je buran život. Vredan zasebnog filma!

Kao ni vojnik Čonkin u romanu "Pretendent na presto", ruskog književnika srpskog porekla Vladimira Vojnoviča, dakle kao jedan priglupi soldat koji, lezilebujući u nekoj sovjetskoj bestragiji nema pojma da se Hitler i Staljin ispred Lenjingrada, u stvari, bore oko njega, odnosno oko toga čija armija će pre stići do ovog urnebesnog redova (tobože po nekoj rodnoj liniji nekako preživelog prestolonaslednika pobijene dinastije Romanovih), tako ni Čens nije svestan da se i američke i ruske obaveštajne službe ubiše da nešto saznaju o njemu.

 A on je, nesrećnik, i prezime dobio tako što su američki "selebritizi", takorekuć "krem de la krem" tamošnjeg establišmenta, ne mogavši da ukapiraju da je prijatna osoba pred njima nepismena, pogrešno razumeli njegovo jedino umeće - baštovanstvo - pa ga "krstili" kao Čensa Gardinera (engl. Gardener = Baštovan). Pošto se služavka odselila u daleke rodne krajeve, a on nikada nije plaćao porez, glasao ili bio bolestan, o njemu nigde nije postojala ama baš nikakva evidencija.

Budalaštinama koje Čens uopšteno priča o bašti, vremenskim prilikama, biljkama, korenju, listanju, orezivanju i još koječemu sličnom, u šta se jedino i razume, salonski intelektualci i drugi mudroseri pridaju neka viša značenja, te ih percipiraju kao slojevite metafore, alegorije, parabole, elipse... U svemu što od Čensa čuju, Američki politički analitičari na TV, ali i obični gledaoci, učitavaju bog zna kakve slojeve i doživljavaju kao utehe svojim nevoljama, međusobno se svađajući oko Čensovih kaobajagi skrivenih analiza privrede, utrkuju se u pohvalama Čensovih globalnih ekonomskih poruka...

Koferče sa 50.000 evra, dolara, maraka ili nekih sličnih šuštavih stvarčica, ništa je prema koferčetu koje bi se posle izbora u SAD našlo u rukama nekog Čensija! Garantujem da se više niko ne bi smejao kada bi upravljačka kutija američkog nuklearnog arsenala dospela u ruke ovakvog lika! 

Ergo, u "Prisutnosti" oduševljenost američkih VIP-ova koji drmaju svetom ne jenjava! Štaviše, samo raste! Vreme radi u korist idiota! "Gardiner je jedna od najneverovatnijih ličnosti koje su se pojavile na javnoj sceni u Americi", na stranici 109 mudruju među sobom sive eminencije, gospodari planete iz senke, dok u zatvorenom krugu tajno odista biraju onoga koga će glupi glasači javno izabrati za budućeg predsednika SAD: "Čensi Gardiner? O njemu zapravo ništa ne znamo, zar ne? Gardiner nema prošlost! A koji je bio problem sa drugima, koje bismo uzimali u obzir, a onda morali da ih odbacujemo? Braćo, problem je bio u tome što se o njima PREVIŠE ZNALO!"

"Čensijevim duhom ne prostruja nikakva misao", završna je rečenica ovog kratkog romana koji ima jedva svojih 120 stranica.

Rečju, malo remek delo!

....................................................................

¹⁾  Ovaj tekst je u skraćenoj verziji objavljen u ponedeljak, 7. novembra 2016. godine, na str. 24 beogradskog dnevnog lista "Blic" (na sajtu "Blica" je dvostruko duža verzija ovog prikaza), samo dan uoči izbora za američkog predsednika 8. novembra 2016. godine, a kandidati su bili Donald Tramp (Republikanska stranka) i Hilari Klinton (Demokratska stranka).

Dok ovo čitate, rezultati se, obrni-okreni,  nažalost već znaju...

 

Slobodan Ivkov