Ljubomir Damnjanović, Malteški šišmiš

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

Šišmiš Malteze

Ljubomir Damnjanović,  "Malteški šišmiš", "Tardis", Beograd, 2009.

Dugogodišnji pripadnik beogradskog SF-fandoma, aktivista društva "Lazar Komarčić" i višestruki član njegovog žirija za nagrađivanje žanrovskih ostvarenja u različitim kategorijama, dodeljenim (utrapljenim mu, da se ne lažemo!) funkcijama u društvu odani i sasvim posvećeni, beskrajno dobrodušni, neprestano nasmejani, a nažalost prerano preminuli Damnjanović (1959-1999) za života je bio malo zapažen i poznat kao pisac.

Sam od silnih zaduženja nije stigao da sredi svoje objavljene i neobjavljene priče, kao ni druga dela. O prilikama u srpskom SF-izdavaštvu najbolje govori to što mu je tek devet godina posle smrti objavljena prva knjiga, i to samo zahvaljujući ogromnom uloženom trudu i sredstvima kolega, prijatelja, Žarka Milićevića i Spomenke Pululu, urednice malog, ali sve prisutnijeg, u najvećoj meri za F i SF specijalizovanog izdavača, iako okrenutog i drugim literarnim formama (poezija, Bela Hamvaš...).

Pred nama je Damnjanovićev drugi roman (možda je bolje reći: trodelna zbirka priča; sve zavisi kako se posmatra), svojevrsna literarna burleska, parodija (hm, da li?) horor žanra čiji su glavni protagonisti članovi srpske vampirske porodice Sarić (rekao bih, aluzija na prvog srpskog letača 1910. godine, subotičkog pilota Ivana Sarića), suočene sa svakodnevnim, ali i specifičnim problemima i situacijama.

Minimum deskripcije, ogoljeni dijalozi, kolokvijalni jezik, nepretenciozno, neopterećujuće, zabavno, "pitko", duhovito, crnohumorno, bizarno... Počinje svojevrsnim međuvampirskim, po presudi porodice, unukovim pokušajem lapota, ubistva, i po vampirskim standardima prestarelog dede, jednog fakat senilnog, ali u krugovima seoskih udovica i raspuštenica seksualno veoma aktivnog protagoniste koji familiju bruka po selu.

Likvidacija se pretvara u oproštaj razneženog unuka i, umesto nje, u selidbu/transport dede u Beograd ("pa neka tamo vileniše, a ne po selu!"), na radost i uveselenije, ali verujem ne i na polzu Beograđana koji i ne slute šta ih čeka. Sve se odvija kao nekakva smeša dela "Maratonci trče počasni krug" Dušana Kovačevića (pozorišnog komada i filma) i čuvene američke filmske serije (uz dva filma) "Porodica Adams".

Relaksirajuća slepstik-literatura. Svake hvale vredan poduhvat izdavača. Lepo je što na kraju obimne knjige postoji fotografija pokojnog autora, ali bi bilo dobro da je odštampana i njegova kratka biografija. Izuzetno je važno i to što je "Tardis" na velika vrata, kao ilustratora svojih SF i F naslovnih stranica, pa i ove, vratio Željka Paheka koji je obeležio srpsku SF-ilustraciju osamdesetih.

Slobodan Ivkov