Biljana Malešević, Prolaz

Knjige na srpskom, svakojake fantastične i naučnofantastične

Drugačije o zombijima

Biljana Malešević, "Prolaz", "Tardis", Beograd, 2009.

Još jedna žena - savremeni srpski F i NF-pisac!

I njen prvi roman!

Pozdravićemo ih, kao što sam to i sam učinio, uz mnogo više kritičkih tonova, i sa NF prvencem spisateljičine vršnjakinje Nede Mandić - Spasojević (Subotica, 1972) štampanom kod istog izdavača u istoj ediciji.

No, tu njihove sličnosti prestaju. Delo Biljane Malešević (Novi Sad, 1972), diplomirane informatičarke koja radi kao programer baza podataka, četiri puta je obimnije, a za razliku od isfragmentisane, skoro samo u skicama date novelete "Čuvari severa" Nede Mandić - Spasojević (iako konfuzno uobličene, izuzetno velikog potencijala; uz odgovarajućeg urednika svakako vredne buduće razrade!), "Prolaz" je, i pored mnoštva glava/delova i likova, mnogo kompaktniji, razrađeniji i lakši za praćenje. Dalje, za razliku od dela "Čuvari severa" koje bi valjalo proširiti, ovo bi u strožijem uredničkom tritmentu zahtevalo - skraćivanje.

            Elem, posle nezapamćene oluje nad Novim Sadom, otvara se međudimenzionalni Prolaz kroz koji stižu bića sa poimanjem univerzuma različitim od našeg. Ona stupaju u interakciju sa mladim studentima lokanog Univerziteta.

Tokom čitanja se veoma lako i često prepoznaju očigledni izvori inspiracije, a pogotovo uplivi anegdotskih situacija iz spisateljičinog studentskog života. Prepisivanje stvarnosti ne mora da bude loše ukoliko je savršeno inkorporisano u književno tkivo, ali ovde ponekad i nije.

Na relativno originalan način ispričan je jedan potencijalno apokaliptičan događaj, u ovdašnju sredinu kao stožerno mesto radnje smešten (razume se, ima tu i tipičnih žanrovskih prebacivanja na druge prostorno-vremenske lokacije), a autorka, pored ostalog, promišlja i stereotipni koncept "živih mrtvaca". Nisu u pitanju vampiri, ali bogme ni "klasični" zombiji (videti na blogu moj osvrt "ONO od zombija", napisan povodom jedne knjige o njima). Na primer, ona iznosi i razrađuje malo korišćenu ideju kako poslovično nezgrapno hodanje zombija, decenijama dočaravano u filmovima i TV serijama, možda nije posledica nekakvog nasumičnog i instinktivnog destruktivnog postmortalnog bauljanja, već, recimo, slabe sinhronizacije i kontrole koju nad zaposednutim mrtvim, poluraspadnutim telima imaju strani entiteti koji su ih obuzeli. Ovakve epizode o ulaženju demona ili vanzemaljskih bića u tela fizički mrtvih likova jesmo gledali u nekim F i NF filmovima, ali smo ih retko sretali u beletristici.

Pred nama je predočena i nesumnjivo užasna mogućnost da neki ljudi posle smrti, uprkos konvencijama žanra (recimo, film Duh), neće moći i zaista da "odu", već da će biti van samokontrole, bez slobodne volje odlučivanja, zloupotrebljeni, blokirani u nekom mrtvom telu, i to ne nužno sopstvenom, kao i mogućnost nevoljnog spajanja sa (uslovno) dušama i telima sasvim drugačijih stvorenja od nas. Jedno takvo biće Skalala, zajedno sa drugim srodnicima, pokušava da menja fundamentalne zakone (našeg) univerzuma i - tu svi došljaci konačno "padaju". U međuvremenu, svesne ljudske i neljudske duše (svesti) bivaju ovde zarobljavane u leševima, ponekad u stanju koje omogućava kretanje tek kao u pokvarenim vozilima, a ponekad čak ni to. Poizdalje, prisećamo se i ne tako loših horor filmova "Fantazma" 1 i 2, koliko se sećam, iz osamdesetih.

Rečju, "Prolaz" jeste komplikovan roman, sa mnogo epizoda (tipične studentske skaske i manje ili više čvrste emotivno-seksualne veze) i varijacija transmutacija ("ulasci" bića iz drugih dimenzija u TV, emisije i filmove, knjige i stripove...), halucinantnih pasaža i nadrealnih miljea, ali je pisan "pitko", neopterećujuće, kolokvijalnim jezikom. Njegov obim, kao i ispoljena istrajnost i ambicija spisateljice nagoveštavaju skori kvalitativan prelazak sa amaterskog načina pisanja na profesionalni. Nestrpljivo čekam njeno naredno delo.

Mnogo je razloga zbog čega je za srpsku NF zajednicu izuzetno važno što postoje i ovakvi romani, ma koliko neko na njih imao ili nemao primedbi, ma koliko oni pored savremenika prolazili zapaženo ili bivali previđani.

Jedan od njih je i to što ovo delo, s namerom ili ne, belodano predočava problem definisanja žanrova (ili podžanrova, kako god da gledamo na ova grupisanja) fantastike i naučne fantastike, te predstavlja naš doprinos aktuelnom svetskom trendu miksovanja, odnosno prožimanja F i NF, kao i stapanja njihovih granica. Uzgred, iako svi znamo i za drugačije stavove na srpskoj sceni, ja pripadam onima koji smatraju da, pogotovo kadgod je differentia specifica očigledna i nesporna, valja razdvojiti ove (pod?)žanrove, fantastiku i naučnu fantastiku.

Usredsređivanje na uticaje/inpute egzaktnih, pogotovo onih isključivih, deklarisano pozitivističkih i racionalnih, a naročito onih kartezijanskim principima okoštalih (ili bar tako doživljenih) prirodnih nauka (N) na književnost, u svetlu nesporno iritantne teme, ovakvim povodima može biti snažnije.

Rečju, NF uzorak je nešto manji od celokupnog F korpusa, neke sporedne pritoke koje mogu da razvodnjavaju zaključke su eliminisane, a fokusiranje na promišljanje je tada preciznije. 

Nego, izuzetno iritira sve češće ispoljena lenjost mnogih naših izdavača, pa i ovog, da u svojim knjigama sa mnoštvom poglavlja, delova i međunaslova popišu, sačine i na kraju (ili na početku) izdanja objave i njihov Sadržaj.